1. Извештај о раду СКАИН-а
2. Пријем:
2.1 Проф. Драгане Павловић
2.2 Мс.инж. Жаклине Ракић
3. Чланови комисије за пријем Драгане Павловић:
3.1 Академик, проф. др Горан Пузић, председник
3.2 Академик, проф. др Весна Дуканац, ментор
3.3 Академик, проф. др Љубивоје Стојановић,члан
4. Чланови комисије за пријем Мс.инж. Жаклине Ракић:
4.1 Академик, проф. др Велимир Ћеримовић, председник
4.2 Академик, проф. др Раде Биочанин, ментор
4.3 Академик, проф. др Љубивоје Стојановић, члан.

5. Разговор са академицима и коктел

Прилог:
Биографије
1. Проф. Драгане Павловић
2. Мс.инж. Жаклине Ракић

МИЛУН НИКОЛИЋ ЈЕ ПОСТАО АКАДЕМИК

На Свечаној седници Удружења Пусторечана у Нишу рекордер српске дијаспоре као хуманитарац са 224 контејнера помоћи српском народу инг. Милун Николић из Беча проглашен је за академика СКАИН.И када је кренуо у Ниш на састанак са својим Пусторечанима познати грађевинар из Беча инг. Милун Николић  даровао је лесковачким лекарима и пацијентима 22 модерна болничка кревета. Била је то његова лична помоћ српском народу у отаџбини. Како сам рече: Милун у завичај никад не иде празних руку! Николић је пре пола века обучен у панталоне и мајцу стигао из села Горњи Брестовац, општина Бојник у Беч. Као електротехнички инжењер градио је аустријску престоницу, православне храмове и своју породицу. Одликован је за своје доброчинство Орденом Светога Саве и Теслином златном медаљом, као и са још 50 одличја.
А сада је на предлог из Србије примљен у Српску краљевску академију иновационих наука из Београда.   Делегација ове академије стигла је у Ниш да би пријем обавила на свечаности Удружења Пусторечана, чији је Милун Николић почасни члан. Делегацију је предводио академик Велибор Стевић, председник академије СКАИН и председник комисије, проф. др. Весна Дуканац – члан, Живорад Марковић - члан, проф. др. Раде Биочанин – члан и Јелена Лопушина – ментор. Протокол пријема благословио је епископ нишки Његово преосвештенство господин Арсеније. Господин Милун Николић из Беча је пословни човек, грађевинар, трговац, инвеститор, хуманитарац, добротвор,  верник и ктитор СПЦ и велики српски активиста. Рођен је уселу Горњи Брестовац, општина Бојник  1950. године. Био је добар ђак у основној школи, која је носила име народног хероја Стојана Љубића из села Вујаново.  После основне школе уписује крајем шездесетих година прошлог века Електротехничку школу у Београду. У то време, у вечерњим сатима радио је и у биоскопу Дома културе “Вук Караџић” као кинооператер – рекла је о свом кандидату метнорка академик Јелена Лопушина.
Милунов отац Велимир Веља Николић радио је као грађевинац у београдском предузећу “Трудбеник”. Милун је радио и завршио ванредно Електоротехнички факултет у Суботици.   Долази 15 априла 1973. године у Аустрију, где је као електроинжењер радио у фабрици “Сименс”, затим ради на одржавању система осветљења, грејања и климатизације у болници часних сестара „Хартман Спита“ и потом га министар здравља Аустрије поставља за једаног од најмлађих техничких директора дечје болнице „Sveta Anna“ у Бечу која је најпознатија по лечењу леукемије. 
За скоро две деценије, колико је радио у овој болници, електроинжењер Милун Николић се адаптирао у аустријско друштво и постао угледан Бечлија.
Био је власник  трговинског ланца “Niко Tech”, који пласира српска пића из фабрике “Књаз Милош” и вина из Подгорице. Оснивач је и власник грађевинске фирме “ANS”, али и друштва „Хуманитас“ и клуба „Никола Тесла“ у Бечу. Заједно са болницом „Sveta Ana“ деведесетих година шаље хуманитарну помоћ српском народу  у Србији и Репубици Српској. Даривао је двадесетак амбулатних кола, медицинске апарaте, безброј болничких кревета, инвалидских колица, чак и заштитну опрему против короне – набраја ментор и академик Јелена Лопушина. Николић и његова породица су верни Богу и српском народу. Познавао је патријарха српског Павла, био је пријатељ нишког владике Иринеја, односно потом патријарха Иринеја, који је био гост његове породице у Бечу. Упознао је новог поглавара СПЦ патријарха Порфирија. Спреман је да дарује српској православној цркви, Епархији нишкој, свој храм, порту и имање у родном селу.
Николићи су вечити кумови, дародавци и приложници манастира Гргетег и цркве на Фрушкој Гори.
Инжењер Милун Николић је добитник многих угледних признања, као што су Орден Светог Саве другог реда, Златна медаља Црвеног крста Аустрије, Златна плакета Човек великог срца, Повеље Почасни грађанин Пусте Реке, Октобарска награда општине Бојник, Теслина златне медаље, те више повеља добијених од болница и парохија СПЦ. За њега лично највећа награда, признање и орден су животни успеси, развој отаџбине и будућности српског народа. Зато се и за Милуна Николића говори да је човек великог срца и светосавске душе. Николић је визионар, који гледа даље од свог родног села, од свог завичаја и види будућност читаве јужне Србије. Живи у Бечу, а размишља да се врати кући и помогне привредни развој општине Бојник, Пусте Реке и села Горњи Брестовац. Посетио је ових дана Миниастарство за бригу о селу и министра Милана Кркобабића, са којим се договорио да помогне око обнове Сеоске задруге у општини Бојник, преко које би задругари радили на економском узидзању села на југу Србије – истакла је менторака Јелена Лопушина, која га је предложила за сталног члана академије.    Председник СКАИН, академик др. проф. Велибор Стевић, уједно и председник комисије за пријем Милуна Николића истакао је да је Српска краљевска академија иновационих наука основана пре 138 година и да се тај историјски догађај одвијао баш у Нишу.
После заклетве господина Милуна Николића, коју је дао у присуству владике нишког Арсенија и комисије СКАИН обављено је његово проглашење за академика. Председник СКАИН је том приликом рекао Имам част да баш у Нишу донесемо одлуку о пријему господина Милуна Николића за редовног члана наше академије. Честитам нашем академику Николићу. Овом приликом академик и председник Велибор Стевић је уручио академику Николићу чланску карту СКАИН и пригодну повељу академије. 
У свом говору након проглашења за академика Српске краљевске академије иновационих наука господин Милун Николић је рекао да су у плану инвестиције за градњу рибњака, туристичког центра, фабрике воде и засада индустријске конопље на 100 хектара у селу и општини Бојник. Ми Срби из расејања желимо и можемо да помогнемо да на нашој родној груди градимо будућност завичаја, државе и читавог српског народа. Пола века радим у туђини и непрестано сањам да се вратим у родни крај и тамо градим своју будућност и будућност наше отаџбине – изјавио је нови академик Милун Николић, члан Одељења дијаспоре у СКАИН.

ПАПРИКАРИ ПОКОРИЛИ СВЕТ: Лесковчани Ана Петковић и Живорад Жика Марковић златом за Србију засијали у Египту.

Ана Петковић и Живорад Жика Марковић, супружници из Лесковца и вишеструки светски, европски и државни прваци, поново су златом засијали и то на Светском првенству које је одржано у земљи фараона. Наиме, њихова имена поново су златом исписана јер су одбранили светски трон, те су постали поново светски прваци. Они су се за своје златне медаље изборили на Светском првенству WPC федерације које је одржано у Египту, у монденском летовалишту. Паприкари, односно брачни пар из Лесковца, представљао је Србију и такмичио се против такмичара из 18 држава и 600 учесника. Лесковчани су се окитили златом и на тај начин оставили су иза себе такмичаре из Америке, Русије, Турске, Индије, Италије, Мађарске и других земаља које доминирају светом у дизању тегова. Иако сви други такмичари имају вансеријске припреме, Срби из Лесковца су доказали да имају велику снагу воље и подршку надалеко чувене лесковачке паприке, која је на овом примеру доказала да је неприкосновена у свету, јер је победила светске велесиле у дизању тегова. Лесковачка спортска легенда, који је своју љубав према спорту пренео на супругу Ану, освојио је за, како је рекао, народ Србије две златне медаље. Медаље је освојио у две различите категорије, а оне су, бенч прес ЕQ 170 килограма и бенч прес Рав 150 килограма. Марковићу, који је својим успехом одушевио светске судије и Египћане, додељено је и додатно признање као једном од најбољих спортиста те му је уручена и златна сфинга. Он је за "Ало!" рекао да је медаље посветио свом народу у Србији и да му је драго што га широм света препознају као златног Србина паприкара. Спорт је оно што спаја људе и различите културе. Управо кроз спорт можемо свету да покажемо и докажемо какви смо и од чега смо саткани. Нормално, пре спорта стављам образовање, јер без образовања си нико и ништа. У мом случају поносно истичем да сам паприкар. За Лесковац су сви чули и то заваљујући паприци, па могу да слободно кажем и мени. Ја сам се успео на спортски кров света, заваљујући тој паприци, а то се не заборавља и то стално са поносом истичем – рекао је Марковић. Он је додао да му није представљало препреку што су се у даљини чуле експлозије, јер се као Србин на то навикао, те му није реметило концентрацију. Марковић је нагласио да је са поносом истакао нашу српску заставу. На додели медаља окитио сам се нашом заставом, нека виде какви смо и колико волимо Србију, а за узврат, због те моје љубави, био сам награђен громким аплаузом - рекао је Марковић. Његова супруга Ана Петковић истакла је да је по завршеном такмичењу само желела да загрли сина Лава, који њу и Марковића прати по свету где год се такмиче. Релативно сам нова у овом спорту. Љубав према њему преноше ми Жика. Праћала сам супруга по разним такмичењима, па сам уз њега почела да тренирам. Све остало је затим ишло лако јер сам имала помоћ врхунских спортиста. Први пут сам се опробала новембра 2022. године и тада сам за Србију у Орланду на светском првенству у САД освојила златну медаљу. А све потом што је успело је историја - рекла је Ана и додала: Значи ми и те како Жикина подршка, али када ме наш син Лав погледа и каже: "Мама, ти то можеш, победи, шта ми друго преостаје него да му испуним жељу, па се окитим златом" - кроз осмех је рекла Ана. Она је додала да су јој широм света врата отворена и то заваљујући бављењу спортом, али да Србију види као најидеалнију земљу за подизање деце. Знате, свако има нешто, неко има савршене услове у којим тренира и разне подршке, а нико нема што Србија има, а то је душа и инат. Шватила сам да ми као народ можемо све јер имамо душу и срце борца, какав ушушкани свет нема - закључила је Ана.

Академик Живорад Марковић, руководилац за Одељења за спорт и његова супруга Ана освају свет

Дана 23. јануара 2024.године одржана је свечана седница Српске Краљевске Академије Иновационих Наука на којој су примљене за редовне чланове : проф. др Весна Дуканац и проф. Славка Кликовац.

ИЗВЕШТАЈ са седнице Председништва Српске Краљевск Академије Иновационих Наука
(СКАИН)

Дана 22.12.2023.године, одржана је седница СКАИН-а са почетком у 17 часова у ул. Булевар Деспота Стефана бр. 12 у Бограду. Дневни ред:

1) Извештај о раду СКАИН-а,
2) Израда Монографије СКАИН-а и
3) Избор за редовног члана СКАИН-а, проф. др Борка Б. Ђорђевића.

Седници је присуствовао 28, оправдали свој не долазак 17 чланова СКАИН-а.

У протеклом периоду радили смо на изради Сајта СКАИН-а (урадили смо три варијанте, па смо одлучили да постојећи унапредимо и то ћемо и убудуће радити. Потписан је Уговор о коришћењу просторија на неодређено време у ул. Блевар Деспота Стефана бр. 12, спрат 8 у Београду.

Израда Монографије СКАИН-а, иде споро зато што многи нису доставили биографије (фотографија, текст до две странице, ћирилица у ворду).

Израда Зборника радова, поједини чланови предлажу да израда буде у електронском облику. Такође било је предлога да чланови СКАИН-а, могу да се прикључе он-лајн, преко Зума или WhatsApp, што прихваћено.

Избор проф. др Борка Б. Ђорђевића, хирурга, доктора наука, светски стручњак за естетску и реконструтивне хирургије, академик САД и академик Канаде, хуманиста и хуманитарац, миротворац, мисионар добре воље, пословни човек и бизнисмен, инвеститор, писац и аналитичар наших и светских збивања. Креатор је и визионар будућности, супруг, отац, који своје медицинско знање и животно искуство преноси на своју децу и на многе младе студенте и лекаре. Власник је више клиника у свету и једне болнице за пластичну и реконструтивне хирургију ,,Timeless Beauty'' на Дедињу, ул. Милоја Ђака бр. 46/2. Посебне речи хвале и, о успесима проф. др Борка Б. Ђорђевића говориле су председници Комисије, академик, проф. др Гордана Дедић и ментор, академик Јелена Лопушина дипл. инг. Чланови СКАИН-а једногласно су прихватили да проф. др Борка Б. Ђорђевића изаберемо за редовног члана СКАИН-а.

Након дате заклетве обратио се присутнима академик, проф. др Борко Б. Ђорђевић изразивши своје велико задовољство што је постао члан СКАИН-а, која има дугогодишњу традицију у науци, образовању и васпитању наше омладине. Натојаће да пружи своје знање и умеће у развоју наше СКАИН-а, нагласио је академик Ђорђевић.

Следећа седница биће одржана у првој половини јануара 2024.године.

У Вуковој задужбини у Београду, свечано je отворена изложба посвећена Мини Караџић. У присуству угледних личности из света науке, књижевности, културе и уметности, изложбу су отворили Душан Борисављевић, дизајнер и проф. Светлана Матић, ауторка. У пригодном програму, учешће у дискусији су узели Љиљана Симић, уредница часописа “Даница за младе”, др Марко Лопушина и новинарка Мирјана Никић. Отварању изложбе су, између осталих, присуствовали: Душица Матицки испред Вукове задужбине, проф. Гордана Биговић, Проф. др Велибор Стевић, председник СКАИН, академик Јелена Лопушина, др Санда Рашковић Ивић, песник Љубивоје Ршумовић са супругом Горданом Брун, књижевницом, Горана Суџум, директорка школе “Сопот хил”, Сара Ивковић Марковић, шеф маркетиншке службе у Библиотеци града Београда, проф. Јасмина Сенић, Жаклина Миленковић, главна и одговорна уредница “Лепа и срећна”, Дејан Загорац испред Завода за проучавање културног развитка, др Славица Шевкушић из Института за педагошка истраживања у Београду, Радмила Сатарић, књижевница из Новог Сада, академик др Миљко Сатарић, проф. Марија Качаревић Машић, Стефан Машић, Мариа Живановић, књижевница, Миланка Несторовић, Милина Симиџић, Дана Додић, књижевница из Париза, Деса Буразор Асланидис, књижевница из Штутгарта и многи други. Посебно интересовање је изазвао наступ Дуње Дашић, која је извела монодраму посвећену Мини Караџић, ауторке Јасмине Сенић из Београда.


У Будимпешти, у свечаној сали Текелијанума, 1. октобра 2023. године, почео је Месец српске културе, који је званично отворио Милорад Додик, председник Републике Српске и један од покровитеља, који су уз институције из Србије и Мађарске, помогли одржавање ове значајне културне манифестације. У свом говору, између осталог, рекао је да народ који не брине о својој култури нема будућност и да смо ми народ који је ширио и сачувао своју културу и свој идентитет у најтежим временима. Посебно се захвалио председнику Владе Мађарске Виктору Орбану на одличној сарадњи са председником Вучићем и напоменуо да су односи Срба и Мађара на највишем историјском нивоу до сада. Истакао је да је српска православна црква сачувала српски национални идентитет и да је штета што у многим државама немамо статус националне мањине. Присутнима се обратио и Епископ будимски Лукијан и благословио “Српске дане” у Будимпешти. Ђорђе Милићевић, министар без портфеља задужен за координацију активности и мера у области односа Републике Србије са дијаспором, подвукао је у свом обраћању, да ће Република Србија и Република Српска помагати свој народ, ма где он живео. Након свечане академије, где је наступио Октет Богословија “Светог Саве” из Београда, гуслар Михајло Стевановић из Бијељине, женска вокална група КУД-а Табан”, музичка група “Вигад” и глумица Вјера Мујовић, првакиња Народног позоришта у Београду, у галерији “Круг” свечано је отворена изложба посвећена Мини Караџић, ауторке Светлане Матић и дизајнера Душана Борисављевића из Беча. О изложби су, поред ауторке, говорили академски сликар Милан Ђурић, оснивач и председник Удружења младих уметника “Круг”, глумица Вјера Мујовић и министар Ђорђе Милићевић који је изложбу прогласио званично отвореном за посетиоце. Ауторка изложбе проф. Светлана Матић је нагласила да нам је данас потребно јединство више него икада пре и да промовишући живот и дело Мине Караџић, жели да кроз културну дипломатију представи Европи и свету српски народ на најбољи могући начин, као што је и Вукова кћерка градила мостове културе и сарадње између српског и аустријског народа у 19. веку. Након официјелног дела програма, домаћини су за угледне званице и госте, приредили пригодан коктел. Хвала редакцији Варош РТВ и Диани Кондић Ђурић на медијској подршци и уступљеним фотографијама, свим учесницима у програму, а посебно Православној епархији будимској на позиву. Међу присутнима, у препуној сали пештанског Текелијанума били су, између осталих, Жељко Будимир, министар за технолошки развој, високо образовање и информационо друштво у Влади Републике Српске, представници дипломатског кора, Александар Лончаревић, отправник послова у Амбасади Републике Србије у Будимпешти, Светлана Станковић, генерални конзул, Биљана Гутић Бјелица, амбасадор БИХ у Мађарској, представници Самоуправе Срба у Мађарској, војни аташеи, свештенство, представници Православне епархије будимске, професори и ученици Српске гимназије “Никола Тесла” и угледни појединци из света уметности, културе и јавног живота Срба у Мађарској. У току месеца октобра, а у оквиру “Српских дана”, кроз различите програме, биће приказани српски обичаји, уметност, наука и култура.

В рамках торжественных мероприятий, посвященных празднованию 105-летия Тамбовского государственного университета имени Г.Р.Державина, университет посетил профессор Велибор Стевич — президент Сербской Королевской Академии инновационных наук. 05.10.2023 года в Департаменте международных связей и миграционного учета прошла деловая встреча с проректором по проектному обучению и дополнительному образованию Державинского университета Яной Юрьевной Радюковой, заместителем директора Департамента международных связей и миграционного учета Натальей Болатовной Ершовой. На встрече были обсуждены перспективы дальнейшего международного сотрудничества в сферах образования и науки между университетом и образовательными учреждениями Республики Сербия.

Дело было в Пенькове: президент Сербской Королевской Академии инновационных наук Велибор Стевич
(У Пенкову је било: председник Српске краљевске академије иновационих наука Велибор Стевић)

Академик СКАИН а Зиворад Марковиц, освојио је златну медаљу у бенцх пресс рањ дисциплини на Интернационалном такмицењу у поњерлифтингу, које је одрзано 29.04.2023. године у Тивту. Академик Марковић је нас најбољи дизац тегова у мастер категорији (од 83 до 90 кг). Висеструки шампион државе, Европе и света, победник светских купова и такмичења на четири континента (Европа, Азија, Северна Америка и Азија).Поред тријумфалног наступа у Тивту, окитио се златом: Златна медаља на Европском првенству у Москви 2021. Златна медаља на Светском првенству у Москви 2021. Златна медаља на Европском првенству у Аустрији јуна 2022. Светски првак и златна медаља у другој Федерацији у Немачкој октобра 2022. Светски првак и златна медаља Флорида, новембар 2022. Светски првак и златна медаља у Русији 2022. Руско пролеће Евро азијаска светска медаља у Русији, април 2022. Златна медаља у Египту марта 2023.

СКАИН

ИЗВЕШТАЈ са седнице Председништва Српске Краљевскe Академије Иновационих Наука ( СКАИН)
(СКАИН)

Председник СКАИН-а, Академик Велибор Стевић је сазвао седницу Председништва СКАИН-а, која је одржана у ул. Шумадијски трг 8 у Београду, 10. 04. 2023. г. у 17,30 часова, са следећим дневним редом:

1. Избор секретара Одељења СКАИН а
2. Израда Монографије Скаин а
3. Разно

Седници су присуствовали Академици: Велибор Стевић,Гордана Дедић, Мирјана Маринковић, Живорад Марковић, Светлана Стевовић, Раде Биочанин, Биљана Радојичић, Слободанка Крстовић,Стојан Секулић, Јелена Лопушина и кандидати за академика Мирјана Тадић и Иван Стевовић.

Од изборне Скупштине до данас реализоване су следеће активности :

- Примљена је делегација Руске федерације, у периоду од 20.3.2023.- 25.3.2023. Циљ њихове посете био је успостављање сарадње са средњошколским и високошколским установама у Србији.

- Упућена је четитка новоизабраном Председнику САНУ а.

- Именован је Председник СКАИН-а Академик Велибор Стевић

- По Статуту СКАИН не именује председника Скупштине него ту фукцију обавља Веће академика

- Именовано је Председништво СКАИН-а

- Предложен је Надзорни Одбор СКАИН-а – председник Академик Горан Пузић, и још 2 члана.

- Функцију Генералног секретара СКАИН-а обавља – Академик Мирјана Маринковић

- Одговорно лице за ажурирање сaјта СКАИН а Академик Марко Михајловић.

- Лице задужено за сарадњу са Факултетима и Универзитетима СКАИН-а - Академик Милован Лакушић.

- Потребно је израдити оперативни план за 2023. gодину.

- Предложена је промена Статута, да по Статуту постоје 3 Подпредсеника и то :

1. Академик Светлана Стевовић
2. Академик Стојан Секулић
3. Академик Дејан Радуловић.

- Координатор за медије и комуникацију СКАИН-а – Академик Олга Зорић

- Руководиоци Одељења:

Одељење медицинских наука – Академик Гордана Дедић

Одељење друштвених наука – Академик Мирјана Кнежевић

Одељење за међународне односе – Академик Бирсена Нумановић Дуљевић

Одељење ветерине – Академик Биљана Радојичић

Одељење техничко-техннолошких наука – Академик Драгана Василски

Одељење богословије и духовности – (Академик Јуриј Панић је добио задатак да разговара са могућим кндидатима)

Одељење нано и био-технолошких наука – Академик Раде Биочанин

Одељење уметности – Академик Драго Ђокић

Одељење спорта и рекреације – Академик Живорад Марковић

Одељење за иновације и проналазаштво – Академик Јелена Лопушина

-Одељење кандидата за академика – Горан Стевовић (замена Мирјана Тадић)

- За израду Моонографије су задужене Академик Олга Зорић и лектор Мирјана Тадић.

Београд, 10. априла  2023. год.