Српски
English
Рускии
Линкови
Facebook
Twitter
Youtube
Контакт
(+381) 63/84-71-400
ул. Козарачка 30, Београд
veliborstevic@gmail.com
СКАИН Новости
Српска Краљевска Академија Иновационих Наука
СКАИН
Поштована породицо Калезић, часни оци драга браћо и сестре
Сабра нас данас, овде на овом тужном месту протојереј-ставрофор, академик Српске Краљевске Академије Иновационих Наука (СКАИН), проф. др Димитрије Калезић да га испратимо на последњи пут, пут без повратка
Како се приповеда ми смо сада јако тужни, а Димитрије се радује, јер иде у неки други свет, Царство небеско.
А како да, се не надамо, када је на овоземаљски живот провео ходајући путем Христа Бога.
Дана 14. децембра 2024.године Господ упокоји протојереја - ставрофор, академика СКАИН-а, проф. др Димитрија Калезића, професора Богословског факултета у Београду, који научи многа свештена лица да часно и по свим правилима и законима цркве не само да буду одани јединоме Богу и народу, него да буду и људи, а то је било и биће најтеже.
Протојереј-ставрофор, академик СКАИН-а, проф. др Димитрије, Калезић, рођен је 1937. године у Кликовачама код Спужа.
Богословију Светих Кирила и Методија завршио је у Призрену 1956. године.
Поред служења Богу и народу, одужио се и отаџбини ослуживши војни рок, а 1958. године уписује Богословски факултет у Београду и дипломирао је 1962. године.
Не стаје Калезић на томе, но уписује и Филолошки факултет у Београду, група за српски језик и књижевност, 1960. године и дипломира 1964. године.
Опет иде даље Калезић, постдипломске студије философије завршава у Бечу од 1962 до 1964. године и враћа се у своју отаџбину да пренесе своја знања и умеће младом нараштају.
Имали су шта студенти да, од академика, професора и декана у четири мандата науче и научили су.
Није академик, професор Калезић своја знања преносио само студентима богословаког факултета у Србији, него и, у Републици Српској, идр научним установама.
Савладао је академик, професор доктор Калезић, многе тајне науке и показа своје знање и умеће на делу.
Велику бригу исказивао је, за парохијане, овде у Јајинцима и селу Раковица.
Под његовим руководством и жељом да парохијани поштују своју веру и Бога у време 35 годишњег службовања заједно са њима изгради храм Свете браће Кирила и Методија у светом окружењу спомен-парка жртвама фашистичког терора у Јајинцима, те се одужи и страдалном народу своје државе од, не људи.
Великани никада нису одлазили у пензију, они раде до последњег часа овоземаљског живота тако је и протојереј-ставрофор, академик, проф. др Димитрије Калезић и ако му написаше папир да је, од 2003. године пензионер, радио је последњег судњег часа.
Наш народ изгубио је још једног великог научника, историчара, лингвисту, над све великог човека.
Српска Краљевска Академија Иновационих Наука изгубила је оданог члана - брата, који је знао да нас поучи-научи и покаже како се треба односити према вери, која нас је очувала и чуваће у добру и злу...
БОГ је наш једини спаситељ, верујмо у Бога и Бог ће увек бити са нама да нам помогне.
Поштовани протојереју-саврофору, академиче СКАИН-а, проф. др Димитрије Калезићу, хвала Вам све што сте нас научили, хвала Вам што сте увек били уз нас академике СКАИН-а, а наша дужност је, да Вам се одужимо и да идемо Вашим путем, а пре свега путем нашег Христа Бога да спасе душе наше.
Почивајте у миру, нека Вам је лака земља, брате Димитрије Калезићу, а Господ нека Вам подари вечан и блажени покој.
АМИН +++
Председник СКАИН-а
Академик, проф. др Велибор Стевић
Гостовање, академика, проф. др Гордане Дедић
Промоција монографије Трагови бечких Срба у Бечу
Промоција монографије "Трагови бечких Срба" одржана је протеклог викенда, у просторијама Заједнице српских клубова у Бечу, у организацији АСКД "Вилхелмина Мина караџић" На почетку скупа, проф. Светлана Матић је позвала присутне да минутом ћутања одају пошту њеној сарадници и пријатељици, преминулој професорки Драгани Додеровић, која је предавала у Српској допунској школи у Вићенци и осврнула се на њен животни и професионални пут, са сетом и жаљењем, што није успела да доживи и присуствује на промоцији, коју је тако желела да посети у Бечу. "
Сва средства прикупљена од продатих књига, биће упућена њеној породици", трекла је ауторка књиге.
Иако, видно потресена и са много емоција, проф. Матић се захвалила присутнима на доласку, представивши монографију, коју је, заједно са Др Марком Лопушином, како је истакла, изнедрила. Навела је и представила многобројне дестинације у Бечу, где су живели, стварали, умирали и студирали истакнути Срби у прошлости.
Током вечери, гости су имали прилику да сазнају више о значају гастрономије кроз представљање књига као што су "Укуси Врања", „Укуси Ђердапа“, „Укуси Златибора, „Укуси Делиблатске пешчање“ и „Укуси Старе планине“. Проф. Матић и господин Загорац истакли су важност очувања рецепата и брендирања локалних специјалитета попут пиротске пеглане кобасице, футошког купуса и домаће шљивовице, рекавши да су многи народи света признање и препознатљивост прво пронашли кроз промоцију својих националних јела. „Пре двадесет година, када је изашла прва брошура која се бавила гастрономијом на овај начин, мало је туристичких организација у Србији препознавало значај ове теме. Но, брошура је изазвала велику медијску пажњу, па сам убрзо добио позив од Јелене Бујдић Кречковић, директорке националног парка „Ђердап“ са жељом да се приреди гастрономско-етнолошка монографија која би истакла посебност овог дела Србије. Ђердапски кавијар, разне врсте риба и других меса, планинско биље – све је то нашло своје место у овој првој књизи из које су проистекле све остале.“
Поменула је и да је Беч највећи град српског расејања, с обзиром да по неким истраживањама, у њему живи и ствара око 180. 000 држављана српског порекла. Нагласила је и потребу отварања Српског културног центра, истакавши да је тај предлог у многобројним прликама и наступима, износила српским властима и министарствима. "Много је забележених, али и необележених, српских трагова у Бечу, које треба да посећујемо и не заборавимо", истакла је Матићева.
У књизи су приказане, између осталих, следеће адресе, спомен-плоча, биста, кућа, установа и дестинација: Амбасада и Конзулат Републике Србије у Бечу; Стална мисија РС при ОЕБС-у; Представништво Републике Српске; Храм "Светог Саве" и још четири православне цркве; Куће у којима су живели српски великани: Руђера Бошковића, Доситеја Обрадовића, Вука Стефановића Караџића, Вилхелмине Мине Караџић, Књаза Милоша Обреновића, Петра Другог Петровића Његоша, Петра Прертадовића и Пауле вон Прерадовић, која је написала химну Републике Аустрије, Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја, Лазе Костића, Мише Димитријевића, као и необележене српске куће.
У књизи су и бисте знаменитих Срба, улице и тргови са српским именима, као што су Теслина улица, Трг Београд, Трг Сарајево. Ту је и Парк Дијане Будисављевић, Мост Милутина Миланковића, Мило Дор и други. Побројани су и многобројни студенти српског порекла, који су студирали и докторирали на Бечком универзитету, Срби, чланови Аустријске академије наука, Бечки музеј Албертина и радови наших ликовних уметника у галеријама, попут Уроша Предића, Паје Јовановића и других.
Приказана је и Академија музичких уметности, Аустријска национална библиотека, која садржи многобројна капитална дела српских писаца и хроничара, и више од 160 српских средњовековних рукописа, најпознатија и најважнија оперска установа у Бечу, светског гласа Бечка државна опера, чији је директор од 2020. године Београђанин Богдан Рошчић, итд. Наведене су и Српске штампарије у Бечу, попут Штампарије јерменског манастира, где су штампана најзначајнија дела, попут "Горског вијенца", "Српског Рјечника", итд. Најстарија српска књига штампана 1741. године у алпској пртестоници, у бакрорезачкој радњи Томаса Месмера је "Стематографија" аутора Христофора Жефаровића.
Једно поглавље у књизи, носи назив "Панчићева оморика", најлепши четинар Европе, чији се примерак, данас чува у Бечу, у Природњачком музеју. У монографији су заступљене и савремене српске кафане, а међу њима и најстарија "Код зрна зеленог пасуља", коју је 1683. године отворио Ђура Колчић. Пописани су и српски клубови и савези, медији и многобројне српске фирме. Рецензију књиге, прочитала је Наташа Пајковић, књижевница из Беча, а у њој, др Вјера Рашковић Зец, која је помогла и издавање ове значајне књиге, између осталог, наглашава: "Радила сам у Америци, Кини, Бечу и обишла многе земље у склопу своје каријере, или ако туриста, али овакав "водич", нисам имала у руци. Има душу. Одражава се у њему ентузијазам аутора. Светлана Матић и Марко Лопушина воде нас траговима које су Срби оставили и данас их масовно остављају широм Беча.
Прате их од 1673. године до данашњих дана, дакле пуни 50 година."
Захвалнице за подршку у раду АСКД "Вилхелмина Мина Караџић" председница Друштва уручила је Драгани Бергс, службеници у канцеларији Владе аустријског премијера Карла Нехамера, Бојани Шећеров, саветници при организацији ОЕБС и новинарима франкфуртских "Вести" Жељку Томићу и Зорану Мирковићу.
Међу присутнима су, између осталих, били и Мирел Томас, председница удружења "Бечке поете", Нада и Милун Николић, бечки хуманитарци, али и представници Амбасаде Републике Србије у Бечу конзулка Милица Топаловић, министар саветник и Сузана Станић Царевић, први саветник. Како је Светлана Матић изјавила, ова календарска година била је у знаку обележевања малог јубилеја, пет година постојања и рада Друштва, које води и обавестила присутне, да ће тим поводом, бити штампан Летопис друштва.
Такође је најавила и изложбу "Трагови бечких Срба", насталу по истоименој књизи, која је издата у ИК "Прометеј из Новог Сада, чију израду је финансирало Министарсртво културе Републике Србије, а која ће бити у Бечу приказана, почетком наредне године, чији је дизајн креирао Душан Борисављевић, члан УО.
Изразила је наду да ће тада и др Марко Лопушина, коаутор књиге, бити присутан, истичући да је он један од најбољих познавалаца српског расејања.
Скуп је завршен послужењем и заједничким фотографисањем.
Гастрономска баштина Србије у Бечу Промоција и разговор о нематеријалном културном наслеђу
У Заједници српских клубова у Бечу, 23. новембра 2024. године, одржано је посебно вече посвећена српској гастрономији као делу нематеријалне културне баштине. Догађај је организовала АСКД "Вилхелмина Мина Караџић" на челу са проф. Светланом Матић, а гост је био господин Дејан Загорац, истакнути политиколог и истраживач из Института за проучавање културног развитка у Београду.
Проф. Матић је публици представила госта, истакавши да је изузетно битно приступити култури кроз мултидисциплинарно схватање. „У нашој драгој Србији имамо толико богатстава, од историје, споменика, археолошких налазишта, до сјајних бисера наше нематеријалне културе. Српска слава, божићни обичаји, коло, све су то интегрални делови српског националног бића и нераскидиви део наше културе и обичаја“, истакла је проф. Матић у уводној речи. „Након Србије, региона и Кине – где је господин Загорац гостовао са овим програмом, уз подршку Министарства Културе Републике Србије и братском кинеском народу, представио наше специјалитете, али и обичаје и културу – сада и Беч има прилику да чује нешто више о овој теми.“
Током вечери, гости су имали прилику да сазнају више о значају гастрономије кроз представљање књига као што су "Укуси Врања", „Укуси Ђердапа“, „Укуси Златибора, „Укуси Делиблатске пешчање“ и „Укуси Старе планине“. Проф. Матић и господин Загорац истакли су важност очувања рецепата и брендирања локалних специјалитета попут пиротске пеглане кобасице, футошког купуса и домаће шљивовице, рекавши да су многи народи света признање и препознатљивост прво пронашли кроз промоцију својих националних јела. „Пре двадесет година, када је изашла прва брошура која се бавила гастрономијом на овај начин, мало је туристичких организација у Србији препознавало значај ове теме. Но, брошура је изазвала велику медијску пажњу, па сам убрзо добио позив од Јелене Бујдић Кречковић, директорке националног парка „Ђердап“ са жељом да се приреди гастрономско-етнолошка монографија која би истакла посебност овог дела Србије. Ђердапски кавијар, разне врсте риба и других меса, планинско биље – све је то нашло своје место у овој првој књизи из које су проистекле све остале.“
Монографија "Укуси Врања", уредника Дејана Загорца и др Јелене Ђорђевић, осветљава богатство културне традиције Врања, укључујући и гастрономију која се пореди са светским кухињама попут бечке. Ова књига, двојезично издање Завода за проучавање културног развитка, сматра се капиталним делом у очувању српске нематеријалне баштине. Сва издања из едиције „Укуси Србије“ су издата двојезично (на српском и енглеском језику), уз мноштво објашњења локалних обичаја, веровања, прича, легенди и митова, фотографија, али и рецепата које је Дејан Загорац, кроз опсежан научно-истраживачи рад на терену, прикупио приликом припреме ових монографија. „Следећа књига коју припремамо су „Укуси источне Херцеговине“, јер ту имамо и елементе медитеранске климе, нека сасвим посебна јела, и друге обичаје у односу на југ Србије или Војводину“, истакао је Загорац.
Догађај је завршен дегустацијом српских локалних специјалитета, уз интерактиван разговор са публиком, која је постављала питања и делила своја искуства из Србије и Аустрије. Догађај је овековечио Душан Борисављевић, дизајнер Друштва, а проф. Светлана Матић се захвалила публици и истакла да је увек важно градити културне мостове између народа.
Наредна манифестација коју АСКД "Вилхелмина Мина Караџић" организује, у оквиру прославе пет година постојања, је промоција монографије "Трагови бечких Срба" аутора Марка Лопушине и Светлане Матић, која ће бити одржана у суботу 7. децембра 2024. године у 18 сати, у Заједници српских клубова у Бечу.
„Путујућа ћирилица“ стигла у Беч
У оквиру обележавања пет година постојања и рада, а са благословом
Митрополита бачког господина Иринеја, у недељу 10. новембра 2024.
године, у Бечу, у Храму Светог Саве, у сали Епархисјког дома, одржана је
презентација пројекта „Путујућа ћирилица“, у организацији АСКД
„Вилхелмина Мина Kараџић“.
Циљеви приказаног пројекта су да ученици постану свесни важности
неговања матерњег језика, ћирилице, развијају осећање љубави према
језику и традицији, јачају осећање сопственог идентитета и важности
очувања културног наслеђа, кроз разговор о историји, усменом предању и
писаној речи, негују праве вредности и развијају креативност.
„Ћирилица није само писмо, већ сведочи историјско присуство и континуитет
на широком простору српског језика и српског народа. Због тога, треба да је
користимо, штитимо и не заборавимо“, рекла је отварајући овај скуп проф.
Светлана Матић, председница Аустријско-српског културног друштва
„Вилхелмина Мина Караџић“.
Проф. Матић подсетила је да је ћирилица настала у Бугарској, крајем деветог
века и да су је формулисали Ћирило и Методије. Поменула је и значај Саве
Мркаља, чија се спомен-плоча налази на зиду Храма Светог Саве, као и улогу
Вука Караџића, реформатора српског језика и писма и његових следбеника и
сарадника, који су живели и школовали се у Бечу. Академик проф. Светлана
Матић, истакла је да је ћирилица, уз латиницу, званично писмо,Републике
Србије. „Заштита ћириличног писма је кључна за културолошки опстанак
Србије и темељ нашег културног, духовног и националног идентитета“,
закључила је она. Поздравила је иницијативу да се у Манастиру Рача, отвори
„Музеј ћирилице.“
У програму су учествовале професорке из Београда и Берна: Јелена
Митровић, Бојана Станкић, Бранка Ракић, Вељић Маријана, Милена Дорић и
Славка Љиљак, које су реализовале овај пројекат у Србији, Републици
Српској, Русији и Швајцарској. Присутни су имали прилику да сазнају, како су
ученици ОШ „Јован Стерија Поповић“ из Новог Београда и „Хемијско-
прехрамбене технолошке школе“ из Београда, заједно са својим
професорима, а у оквиру пројекта, обележили важне датуме из српске
историје и књижевности. Наиме, реч је, између осталог, о обележавању
годишњице смрти Вука Стефановића Караџића и 200 година од рођења
Бранка Радичевића. Ученици српских допунских школа у Швајцарској су на
свечан начин уз музику, рецитације и фолкор, кроз приказивање кратког
филма, показали, како се чува српска култура и традиција, уз развијање
љубави према очувању ћирилице, а у организацији Удружења „Милева
Марић Анштајн“ из Берна, на чијем је челу проф. Јелена Митровић.
Професорке су изложиле и дечје цртеже, на којима смо могли да видимо
како пишу и користе ћирилицу и калиграфију, у својим креативним
радовима.
На овом интеренсантном дружењу, поред учесника у програму,
присуствовали су ђакон Александар Савић, ђакон Ђуро Кнежић, чланови
друштва, Ружица Стојчић Бенцун испред Амбасаде Босне и Херцеговине у
Аустрији, Давор Јеремић, генерални секретар организације српских
студената у иностранству, Јована Милачић, испред Балетског студија
„Ружица“ из Београда, књижевница Наташа Пајковић, председница
удружења „Фокус“, Душан Борисављевић, дизајнер и члан УО друштва и
други. Свим учесницима у програму проф. Светлана Матић је уручила књиге
и захвалнице за подршку у раду друштва и очувању српске културе и
духовности. Посебну захвалност је упутила Његовом Високом
Преосвештенству Епископу бчком господину Иринеју, администратору
Епархије Аустријско-швајцарске, на подршци и замолила да му представници
Храма, пренесу поздраве, пожеле добро здравље и у будућем пастирском
раду и уруче захвалницу и књиге на српском и немачком језику.
Колегинице су Светлани Матић поклониле портрет Мине Караџић, рад Чарне
Јосифовић, ученице из Београда, украсну чашу, рад ученика из Хемијско-
прехрамбене техничке школе, цртеж Вука Караџића и друге занимљиве
радове. Пре почетка програма, учеснице у програму, су присуствовале
вечерњој литургији у Храму Светог Саве.
У свом тродневном боравку у Бечу, професорке из Београда и Берна,
посетиле су библиотеку „Мина Караџић“, коју је основала проф. Светлана
Матић и једну аустријску основну школу.
Следећа дестинација, где ће се представити пројекат „Путујућа ћирилица“,
предвиђена је да буде на Крфу, за Васкрс, наредне године.
АСКД „Мина Караџић“ обавештава да ће следећа манифестација
„НEМАТЕРИЈАЛНО НАСЛЕЂЕ И ГАСТРОНОМИЈА КАО РЕСУРС ЗА РАЗВОЈ
ОДРЖИВОГ ТУРИЗМА“, бити одржана у суботу, 23. новембра у 18 сати, у
просторијама Заједнице српских клубова у Бечу. У програму ће учествовати
Дејан Загорац испред „Завода за проучавање културног развитка Београда“.
БАЛКАНСКО ПРВЕНСТВО у Српски ,,Манчестер сти'' Лесковац, ЈАБЛАНИЧКИ ОКРУГ у башти хотела BELLA NELLA
Организација врхунска, реализација одлична, подршка огромна за понос више струког светског и европског шампиона, академика Живорада Марковић.
Дела говоре, а не празне приче појединаца, но такви су неки наши, успех нечији не воле, а свој неуспех величају.
Велика ми је част да сам присуствовао Балканском такмичењу и видео јаке психички и физички такмичаре...
ЖИВЕЛА НАША СРБИЈА!
Бранко Радичевић – повезао Сремске Карловце и Беч
У организацији Њ.Е. Марка Благојевића, амбасадора
Републике Србије у Аустрији и Аустријско-српског
културног друштва „Вилхелмина Мина Караџић“, које је
обележило пет година постојања и рада, у Бечу је 26.
септембра 2024. године, одржана свечана академија
поводом 200 година од рођења Бранка Радичевића, уз
подршку Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у
региону и Министарства без портфеља, задужено за
координацију активности и мера у области односа
с дијаспором. Испред Амбасаде РС, присутне је поздравио
покровитељ манифестације Њ.Е Марко Благојевић,
амбасадор, пожелевши званицама и гостима из Срњмских
Карловаца, срдачну добродошлицу, подвлачећи да су
дошли „у своју кућу, на територију Републике Србије.“
Амбасадор је честитао петогодишњи јубилеј АСКД
„Вилхрелмина Мина Караџић“, а проф. Светлана Матић
му је уручила Захвалницу за подршку у раду Друштва, чији
је оснивач и прва председница.
У програму је учестовала и Бранкица Јанковић, мастер
правница, повереница за заштиту равноправности
Републике Србије. У свом надахнутом говору, нагласила је
да је Бранко Радичевић, уз Ђуру Даничића и Јована
Јовановића Змаја, био један од најплоднијих песника
епохе романтизма.
Стане Рибич, председник Удружења Срба у Словачкој,
који се заједно са супругом Аницом, одазвао позиву
организатора, осврћући се на бројне пројекте, који су
реализовани у Словачкој, између осталог, да су Срби
добили статус националне мањине 2010. године, говорио
је и о обнови Српског војног гобља. Рибич је напоменуо
да је монтирано 29 сталака и 55 мермерних спомен-
плоча са исписаним именима српских мученика у
Великом Међеру, који су положили своје животе за
слободу у Великом рату. Циљ је, како је рекао, да спаси
гробове српских војника и цивила од пропасти и одржи
сећање на српски народ, који је страдао у Словачкој.
Треба напоменути да на тлу Словачке, постоји осам
споменика српских страдања, у местима: Комарно,
Трнава, Жилина, Илава, Банска Бистрица, Тренчин,
Шаморин и Велики Међер.
Испред Општине Сремски Карловци, писмо и честитке у
обележавању петогодишњег јубилеја, уз подршку у раду
Амбасади РС и друштву „Мина Караџић“, прочитала је
шеф кабинета градоначелника Дражена Ђурђића, госпођа
Мирјана Јовановић, која је заједно са госпођом Надом
Остојић, начелницом Одељења за друштвене делатности,
културу и просвету, боравила у Бечу. Гости су донели
неколико боца карловачког вина из винарије Дражена
Ђурђића, куглофе, које је припремила Пламенка Вулетић,
књиге и рекламни материјал о граду, у коме је Бранко
проводио своје момачке и ђачке дане и уручили
амбасадору Благојевићу и госпођи Матић, прикладне
поклоне.
Проф. Светлана Матић, говорећи о значајном јубилеју,
истакла је да је прослава 200 година од рођења Бранка
Радичевића, уприличена баш на Европски дан језика, који
су Европска унија и Савет безбедности установили 2001.
године, са циљем да се стави акценат на
мултикуртуларност и вишејезичност. Нагласила је да је
Бранко стварао на српском народном језику и своје прво
дело „Песме“, објавио 1847. године у Бечу. Између
осталог, Матићева је скренула пажњу и истакла да је
Бранко Радичевић, најомиљениј карловачки ђак, који је с
толико љубави опевао Сремске Карловце и ђачко доба у
њима, а пропевао је најснажније управо у Бечу, у сарадњи
са Вуком, Ђуром, Његошем, Корнелијем Станковићем и
свакако, у нарочитој корелацији са Вилхелмином Мином
Караџић, којој је у Споменару написао и посветио песму
"Певам дању, певам ноћу." је присутне о многобројним
културним активностима, које је друштво у протеклих пет
година реализовало, а оне су имале за циљ,
приближавање наше културе Аустријанцима и
упознавање са богатом националном баштином.
Очување
српског културног, духовног и националног идентитета,
исконски је циљ друштва, што је било могуће потврдити и
на овој свечаној академији. Тим поводом до краја године,
биће приређен и штампан Летопис друштва, као
сведочење за протекли рад, у коме ће се наћи
иницијативе, организоване културне манифестације и
обележавање значајних годишњица из наше богате
прошлости и културне баштине.
Др Јелена Ратков Квочка, говорила је о Бранковом
школовању у Сремским Карловцима, што га је, како је
нагласила, толико инспирисало да напише "Ђачки
растанак", у којем је, боравећи у Бечу, опевао Карловце и
своје ђаковање и пожелео да му ту буде вечно
пребивалиште. Сахрањен је у Бечу, а након премештања
његових посмртних остатака, почива на Стражилову.
У уметничком програму, позоришта "Козачински", које
годинама успешно води проф. Ратков, говорило се о
Бранку у Бечу, његовим студентским и револуционарним
данима, а био је састављен од занимљивости из његове
биографије, стваралаштва и уметничких утицаја. Програм
је био испреплетен Бранковим песмама, које су певали и
говорили глумци: Барбара Станковић, Јована Бањанин и
Данило Јовановић.
Овај изузетан догађај, увеличали су глумци, изводећи
Бранкове песме:
Девојка на студенцу.
Молитва,
Песма Мини Караџић у споменицу
Ао брате,
Укор,
Никад није вито твоје тело...
Ој јесење дуге ноћи.
Након официјалног дела програма, настављено је
дружење уз коктел, заједничко фотографисање и доделу
захвалница, заслужним члановима искреним
пријатељима АСКД Вилхелмина Мина Караџић. Угледни
гости, увеличали су овај значајан јубилеј, међу којима су,
између осталих, били присутни: Милица Топаловић,
конзул РС у Бечу, Драгана Шпикић, Њ.Е. Славиша Бенцун,
амбасадор Босне и Херцеговине у Аустрији, генерал Бојан
Зрнић, испред мисије ОЕБС, пуковник Жељко Босанац,
Илија и Мирјам Вранеш, Едит Немец, проф. Марија и Мр
Бранислав Ђукарић, Лука Марковић, Др Стојанка Матић,
Борис Бекер, Дејан и Гордана Николајевић, Војкан
Стефановић, Славица Клајн, проф. Јовица Ђорђевић и
друге личности из културног и јавног живота.
Другог дана боравка у Бечу, делегација из Сремских
Карловаца, након свечаног ручка са представницама
дипломатског кора, била је гост Заједнице српских
клубова, где их је поздравила председница Радмила
Максимовић. У пријатном и конструктивном разговору,
гости су уручили донацију од 500 вредних књига
библиотеци „Мина Караџић“, на чему се искрено
захвалила проф. Светлана Матић, оснивач библиотеке, уз
присуство Душана Борисављевића, који је цео догађај
забележио својом камером.
Гости су боравећи у Бечу, обишли зграду на којој је
постављена спомен-плоча, посвећена Мини Караџић и
фотографисали се испред бисте Вука Караџића, која се
налази у тећем бечком кварту, у улици Rasumowskygasse
22. Дводневну посету Бечу, завршили су присуством на
вечерњој литургији, у Храму Светог Саве.
Договорени су кораци о даљој сарадњи, која ће се у
наредном периоду, наставити у Сремским Карловцима,
отварањем изложбе, посвећене Милици Стојадиновић
Српкињи, чија је ауторка проф. Светлана Матић, а
дизајнер Душан Борисављевић.
ОРДЕН „ВИТЕЗ ТЕСЛА"
Чланови Српске краљевске академије иновационих наука (СКАИН), који су одликовани Орденом „ВИТЕЗ ТЕСЛА":
1) Његова Светост патријарх Српски господин Иринеј
2) Председник Републике Српске господин Милорад Додик
3) Председник Републике Белорусије господин Александар Лукашенко
4) академик проф. др Љубинко Илић
5) Његово краљевско величанство Александар II Карађорђевић
6) Њено величанство принцеза Катарина Карађорђевић
7) Њено величанство принцеза Јелисавета Карађорђевић
8) Академик проф. др Светомир Стоженић
9) Академик проф. Војислав Вукчевић
10) Академик проф. др Вечислав Хаџи-Тановић
11) Академик проф. др Љубивоје Стојановић
12) Академик проф. др Олга Зорић
13) Академик проф. др Петар Бокун
14) Академик проф. др Младен Степановић
15) Академик проф. др Велибор Стевић
16) Академик проф. др Миодраг Јевтић
17) Академик проф. др Недељко Џелетовић
18) Академик проф. др Младен Бодирожа
19) Академик проф. др Слободан Нешковић
20) Академик Слободан Павловић
21) Академик Мирослава Павловић
22) Академик проф. др Дејан Радуловић
СВЕТСКИ СПЕКТАКЛ У СРБИЈИ Актуелни светски и европски шампион Жика Марковић регистровао WРПФ федерацију и организује такмичење Wорлд РАW Поwерлифтинг
Лесковачки предузетник Живорад Жика Марковић актуелни светски и европски шампион и троструки првак Србије у дизању тегова, недавно је изабран за председника WРПФ - Wорлд РАW Поwерлифтинг федерације за Србију
Иначе, та федерација је једна од највећих у свету и имају преко 450 такмичења годишње широм света, те је одлучио да свет доведе у Србију.
Марковић је иначе познат широм света јер где год се такмичио - у Русији, Немачкој, Аустрији, Мађарској, Шведској, Шпанији ,Америци, Египту… увек је истицао одакле долази.
- Нека цео свет знаде какви смо ми и од чега смо саткани. Увек када победим то истакнем и огрнем се нашом заставом. И признајем, никада проблема због тога нисам имао, чак напротив, колеге спортисте ми приђу, честитају, и хоће да се сликају са мном. Стално ме питају у чему је тајна и зашто они не могу да ме победе, а ја им велим: “Такмичим се за Србију, а њу не смем да брукам сребром“ – у даху прича Марковић.
Он наводи да нико није изнад Србије и народа који у њој живи.
- Увек на такмичењима истакнем две ствари, мој Лесковац и Србију, и поносим се тиме. Да људи у свету то не уважавају, па зар би ми указали то огромно поверење да будем председник WРПФ - Wорлд РАW Поwерлифтинг федерације за Србију. Поред силних обавеза око такмичења уједно сам обављао припреме око регистрације федерације и када сам то урадио сад ми је фокус да уз помоћ Министарсва за спорт организујем овде у Србији такмичење. Знате оно за први пут мора да буде више од светског нивоа, не смемо да се обрукамо као домаћини али и као такмичари – истакао је Марковић.
Он је одао да имам најаву да ће се на такмичење пријавити више од 1000 људи.
- 1000 такмичара плус чланови њиховог тима то значи да че у Србију за један викенд да посети најмање 4000 људи. Е сад битно је да их лепо угостимо као прави домаћини а то опет значи већа посета за наредно такмичење, што опет значи економски бољитак за угоститеље, хотељиере итд. Они ће новац оставити у Србији -истакао је Марковић који није желео још увек да открије у ком граду ће се одржати такмичење.
Према његовим речима златне медаље са истока и запада посветио је Србији и свим њеним грађанима.
- Све је могуће ако се мало потрудите, а ја сам живи доказ. Можемо да спојимо неспојиво и изађемо као победници. Мој циљ је да се омладина у Србији врати правим вредностима и швати да само радом и трудом могу да се остваре снови. Мени су се остварили кроз спорт, који ми је отворио многа врата. Као светски првак носим бреме и имам обавезу и част да Србију свету представим онаквом каква јесте, а она је домаћинска земља, препуна добрих и талентованих људи – рекао је Марковић.
Вишеструки светски шампион каже да жели да буде младима пример и да их подстакне да се труде и раде.
- Ми смо талентована нација у спорту, науци... у свему! Али смо помало лењи. Зато подсећам да морамо више да радимо на себи како би се видели резултати. Ако се данас знојимо у сали или у школи, тај резултат ће се видети тек касније. Зато су нам потребни стрпљење и упорност – подвукао је Марковић.
Њ.Е. Марко Благојевић, амбасадор Републике Србије у Аустрији, као изасланик Александра Вучића, председника Републике Србије, уручио је златну медаљу Светлани Матић за заслуге, коју је добила на Сретење, 14. фебруара 2024. године. У Указу , који је потписао Александар Вучић, председник РС стоји да је одликовање додељено за изузетне заслуге и постигнуте резултате у јачању односа Републике Србије и Републике Аустрије у јавним и просветним делатностима. Додели су присуствовали конзулка Милица Топаловић и Њ.Е. проф. Др Жарко Обрадовић, амбасадор Србије при међународним организацијама у Бечу.
Хвала Вам професоре Стевићу на подршци коју нам несебично пружате. Поносни смо што сте били уз нас на отварању Руског и Белоруског културног центра у ЧАЧКУ. Догађај за памћење. Драган Логвинов и Јелена Поповић Српско РУСКО Белоруско пријатељство, Чачак, 02. јул 2024. године.
Телеграм Link
Члан Председништва и потпредседник СКАИН - а, академик Живорад Марковић, по незнамо који пут је обрадовао грађане Србије. Честитамо академику Марковићу!
.jpeg)
И З В Е Ш Т А Ј
са Свечане седнице СКАИН-а
одржане 06.06.2024. године са почетком у 18:00
Седницом је председавао академик проф. др Велибор Стевић, председник СКАИН-а саследећим,
Д Н Е В Н И М Р Е Д О М :
1. Свечани пријем, академик НАНУ (Националне академије наука Украјине)
проф. др
Богољуба Карић у Српску Краљевску Академију Иновационих Наука - СКАИН
2. Дружење и разговор са академицима и гостима
1. Свечани пријем, академик НАНУ (Националне академије наука Украјине) проф. др Богољуба Карић у Српску Краљевску Академију Иновационих Наука - СКАИН
Чланови комисије за пријем:
1. Академик, проф. Живорад Марковић, потпредседник и члан Председништва
СКАИН-а, председник,
2. Академик, проф. др Дејан Радуловић, потпредседник и члан Председништва
СКАИН-а, ментор,
3. Академик, проф. др Светлана Стевовић, руководилац Одељења за Иновације и
проналазаштво, члан Председништва СКАИНА-а, члан.
Свечана седница СКАИН-а отпочела је поздравним говором председника СКАИН-а и позивање чланова комисије на приступање чина свечаног пријема. Свечани пријем новог члана СКАИНА-а отпочео је «облачењем» новог члана у тогу СКАИН-а.
Након тога, академик проф. др Светлана Стевовић, саопштила је одлуку председника
СКАИН-а о формирању комисије за разматрање пријема новог члана у СКАИН и позвала
ментора да образложи пријем новог члана СКАИН-а.
Академик проф. др Светлана Стевовић рекла је следеће:
На предлог чланова Председништва СКАИН-а, академик проф. др Велибор Стевић,
председник СКАИН-а одредио је комисију за избор академика Националне академије
наука Украјине, проф. др Богољуба (Јанићија) Карић у Српску Краљевску Академију
Иновационих Наука за члана Српске Краљевске Академије Иновационих Наука у саставу:
1. Академик, проф. Живорад Марковић, потпредседник и члан Председништва
СКАИН-а, председник,
2. Академик, проф. др Дејан Радуловић, потпредседник и члан Председништва
СКАИН-а, ментор,
3. Академик, проф. др Светлана Стевовић, руководилац Одељења за Иновације и
проналазаштво, члан Председништва СКАИНА-а, члан.
Комисија је размотрила предлог чланова Председништва СКАИН-а, сада се позива академик проф. др Дејан Радуловић у својству ментора, да изнесе биографске податке проф. др Богољуба Карић академика Националне академије наука Украјине (НАНУ).
Академик проф. др Дејан Радуловић, у својству ментора новог члна СКАИН-а проф. др Богољубљ Карића академика НАНУ-а, рекао је следеће: На предлог чланова Председништва СКАИН-а, академик проф. др Велибор Стевић, председник СКАИН-а одредио је комисију за избор академика Националне академије наука Украјине, проф. др Богољуба (Јанићија) Карић у Српску Краљевску Академију Иновационих Наука за члана Српске Краљевске Академије Иновационих Наука у саставу:
1. Академик, проф. Живорад Марковић, потпредседник и члан Председништва СКАИН-а, руководилац Одељења за спорт и омладину, председник, 2. Академик, проф. др Дејан Радуловић, потпредседник и члан Председништва СКАИН-а, ментор, 3. Академик, проф. др Светлана Стевовић, руководилац Одељења за Иновације и проналазаштво, члан Председништва СКАИНА-а, члан.
Комисија је размотрила предлог чланова Председништва СКАИН-а и на основу биографских података проф. др Богољуба Карић академика Националне академије наука Украјине, саопштава:
И З В Е Ш Т А Ј (ментора)
Основни биографски и стваралачки подаци о кандидату
Проф. др Богољуба Карић, академик Националне академије наука Украјине.
„Уважени Председниче СКАИН-а, уважене колеге Академици, уважени чланови Комисије за избор новог члана СКАИН-а, уважени кандидату господине проф. др Богољубе Карићу, драги пријатељи и гости"
Високопоштованог, Проф. др и привредника Богољуб Карић, предложио сам за пријем у чланство наше Академије, СКАИН-а. Веома сам почаствован, указаним поверењем да будем ментор проф. др Богољуба Карића, јер уважени господин Богољуб Карић, не само да је квалитетан кандидат (по резултатима које је постигао и постиже, не само у нашој земљи него и на међунарном нивоу, научном пољу и пословима привредника које обавља у великом броју држава у свету, на различитим континентима), него је и као човек веома честит, поштен, вредан, искрен, човек који жели сваком да помогне, што је доказао својим делима. Упорност, рад, ред, дисциплина и брига о породици који увек ставља у први план - то је пословна, али и животна филозофија нашег кандидата Богољуба Карића. У наредним минутима као ментор, образложићу његову молбу и разлоге за предлог за његов избор за РЕДОВНОГ ЧЛАНА СКАИН-а. Богољуб Карић, најмлађи син Данице и Јанићија Карић, рођен је 17. јануара 1954. у Пећи; потиче из угледне породице Карић која се традиционално бавила занатством и трговином; писани трагови тог континуитета могу се пратити од 1763. Основну и средњу школу завршио у Пећи; дипломирао географију на Природно- математичком факултету у Приштини; магистрирао на Економском факултету у Нишу (са тезом Организација и развој мале привреде); члан је Националне академије наука Украјине. Посебна интересовања у младости су му била спорт и музика, којом се једно време бавио и професионално у оквиру породичног оркестра “Плаве звезде”. Интезивно је тренирао карате. Носилац је појаса “трећи дан”, а био је и председник матичног карате клуба. Од језика говори: албански, енглески и руски. Током 30 година бављења бизнисом Богољуб Карић израстао је у самосталну институцију, и у Србији, и у свету. Јединственом личношћу, неисцрпном вољом, харизматичном енергијом и креативношћу постао је лидер српског бизниса, симбол Успеха -грађеног на древним темељима: чврстом породичном заједништву, слози и поверењу. Девиза да је породица најмоћнији ослонац остаће трајна порука његовог животног искуства и успеха. Упркос бројним ограничењима приватног предузетништва у социјализму, у договору с браћом Сретеном, Драгомиром, Зораном и сестром Оливером (1959), Богољуб оснива заједничко приватно предузеће, прво у читавом комунистичком делу света. Косовоуниверзум, касније Браћа Карић. Од кредита (ИФЦ, Wасхингтон) подижу фабрику - израђују све што тржишту недостаје: прикључне алате за тракторе, осовине, зупчанике, вијке... За 10 година компанија Браћа Карић прераста у индустријски систем са 400 коопераната. У раду примењују западне стандарде руковођења, одговорности и награђивања. Постају феномен у комунистичком свету: и московска Правда и пекиншки „Женмин жибао“ критички пишу о рестаурацији капитализма у Југославији. Разбуктавањем "косовске кризе", Богољуб Карић, српском руководству нуди пројекат Карић - Косово 50. Идеја је једноставна: против егзодуса Срба не бори се ни уредбама ни репресијом, већ привредним инвестицијама: у сиромашним општинама с претежно српским живљем изградити 50 фабрика (назива их "економским караулама српства") и угроженима обезбедити животну перспективу. Браћа Карић ће изградити и опремити фабрике, а држава обезбедити земљиште и инфраструктуру. Последња прилика мирног расплета је пропуштена. Седиште компаније сели се у Београд јер је прерасло регионалне оквире а пословање компаније се усмерава ка банкарству и телекомуникацијама. Из седишта БК групе у Београду, Богољуб руководи пословима у земљи и свету; брат Драгомир у Москви заступа интересе компаније у Русији; Сретен из Никозије покрива Медитеран; Зоран из Беча и Лондона западну Европу. У Београду 1990. почиње са радом Карић банка, касније Астра банка а.д -прва приватна банка у источној Европи. Отвара пословнице у земљи и свету, што јој омогућава да под санкцијама несметано ради. Оснивањем Карић фондације (1992), обнавља се традиција српског задужбинарства; под санкцијама помажу избеглице, болнице, домове за незбринуту децу, школе, пензионере, Цркву... Огранци у Москви, Бечу и Лондону афирмишу српску културу у свету. Карић Фондација 1998. установљује Награду Браћа Карић за: стваралаштво у области културе и уметности; публицистику; новинарство и издаваштво; научни и истраживачки рад; економију и привреду; хуманитарне активности, јачање мира. Сарадње и пријатељства међу народима и спорта. Основао је 1991. године и прво приватно осигуравајуће друштво у србији „Европа Интернатионал“. Године 1992. основан је Универзитет Браћа Карић први приватни универзитет у источној Европи, а у Москви - Међународни универзитет за бизнис и управљање, први приватни универзитет у Русији. Улазак у најекспанзивнију пословну област данашњице - телекомуникације -БК група започиње 1994. оснивањем ТВ БК Телекома, потом ЕУнета (1995), првог домаћег проваједера интерента, и заокружује Мобтелом, првом и највећом компанијом мобилне телефоније у Југославији. Идејни творац и покретач свега што се стварало у Компанији Карић, а потом у БК ГРУПИ је Богољуб Карић. Током 50 година рада у приватном сектору као и јавним И хуманитарним ангажманом, Богољуб Карић израстао је у својеврсну институцију, не само у Србији, већ и изван ње. Данас је компанија „Дана холдингс“ светски бренд и препознатљиво име у свету грађевинарства. Пројекти „Дана холдингса“ представљају милионе квадрата широм некадашњег Совјетског Савеза, у Русији, Белорусији, Казахстану... Поменућемо само неке од пројеката као што је импресивни пословно – стамбени комплекс Мајак Минска – Светионик Минска, површине од милион квадрата који представља “град у граду”. У оквиру овог комплекса налази се и Дана Мол, највећи тржни центар у југоисточној Европи. Тренутно је у изградњи Минск Wорлд, чија површина је 3,5 милиона квадрата, то је градилиште од 350 хектара. Некадашњи стари аеродром где се гради Минск Wорлд, за само неколико година постаће Светски трговински центар попут оних у Дубаију, Хонг Конг-у, Кипру. Човек визионар и творац, пионир и првенац модерног поимања бизниса, стварања и увођења нових система комуникација на простору некадашње Југославије и данашње Србије, наградјен је многим државним признањима бивше Југославије и других земаља света, као што су: Човек визионар и творац, пионир и првенац модерног поимања бизниса, стварања и увођења нових система комуникација на простору некадашње Југославије и данашње Србије, наградјен је многим државним признањима бивше Југославије и других земаља света, као што су: • „Седми јули“ (1990), орден „Светог Саве“, првог степена,• Награда престижног часописа „Wхо ис wхо ин тхе Wорлд“ га је 1997 године прогласио човеком године.
• У Лондону је 2003 године организација „Глобал Реyтинг“, господину Богољубу Карићу, у конкуренцији од 180 познатих светских бизнисмена, уручена је међународна награда за допринос у развоју приватног предузетништва у бившој Југославији.
• Већ идуће године – 2004. је познати светски пословни часопис, лондонски „Еуропеан ЦЕО“ прогласио господина Богољуба Карића за најуспешнијег пословног човека за претходну годину, а признање му је уручено у октобру 2005 године.
• На предлог господина Диасаку Икеда, оснивача Универзитета СОКА и једног од најпознатијих мислилаца савременог света, у новембру 2005. године господину Богољубу Карићу уручено је звање почасног доктора Универзитета СОКА у Токију, за његов допринос у јачању мира, стабилности и развоја Србије, Европе и целог света.
• Амерички биографски институт га је прогласио 2009. године "Човеком 2009. године из Србије". У званичном обраћању ове угледне америчке институције пише: "Поштовани господине Карићу, после прегледа активности стотина појединаца који су имали утицај на животе других у иностранству, као и у матичној земљи, Ви сте наш избор за своју земљу. Честитамо Вам". Можда је ова награда инспирисана и речима америчког нобеловца Мајкла Смита:" Суштину концепта господина Карића схватам као савез духовног потенцијала оличеног у науци, и уметности и менаџерске креативности"
• Голден Јагуар /2013/ му додељује награду за велики успех у пословању, професионализам и поуздане партнерске односе у реализацији инвестиционог мега пројекта;
• Норт Еастерн Еуропе Реал Естате Аwардс /2014/ проглашава његову компанију за најбољу компанију године, а њега за градитеља године, најбољи идејни и архитектонски пројекат године;
• Реалт Голден Кеy /2014. 2015. 2016. 2017/ додељује награду за најбољи тржни центар, најбољи вишенаменски комплекс, најбољи мега пројекат будућности, најбољи резиденцијални комплекс луксузне класе;
• Реалт Голден Кеy /2015/ проглашава за најбоље архитектонско решење – резиденцијални објекти;
• Топ енергy /2017/ награда за најуспеснији пројекат у области енергетике у југоисточној Европи,
• и на крају као круна свега на највећем светском економском форуму у Давосу, компанија БК Дана Холдингс уврштена је у сам врх топ 100 комапнија света. WОРЛД ФИНАНЦЕ 100 /2013, 2015, 2016, 2017/ за најбољи вишенаменски комплекс Источне Европе, најбољи неимар вишенаменских комплекса, најбољи градитељ центара за трговину и забаву.
• Награда Фонда “Свети Андреј Првозвани” за “Веру и оданост”, свечано му је уручена у Кремљу у Москви 2019. године
Компанија на чијем се челу налази Богољуб Карић стала је раме уз раме са компанијам као што су Аппле, Самсунг, ТИМЕ, Зара, Амазаон, Алибаба, ИКЕА, Инстаграм, Нетфликс, Роше и друге... Велика је част бити у друштву таквих великана. Заједно са браћом Драгомиром, Зораном, Сретеном и сестром Оливером остварили су свој животни - пословни циљ и данас су у групи светске економске владе
Биографија Богољуба Карића је сигурно једна од најупечатљивијих, најбогатијих и најузбудљивијих међу привредницима и лидерима новијег доба. Његов живот је једна другачија визија предузетништва, развоја породичног бизниса, политичког мењања Србије на прелазу измедју два века. Његов мото је: „Србији нису потребни господари, већ слуге народа!“
Завршница: На крају, на основу свега изложеног, могу да констатујем да СКАИН- има данас једног веома квалитетног кандидата за избор за члана Академије, којег одликује стручност, каријера која је увек па и данас била само узлазна, и брига о породица, каријера и породица на првом место, једно поред друге, а то је заиста велики успех. Ако поставимо питање шта је за нас за Академију најбитнији и највећи ресурс, рекао бих да је то људски ресурс-човек, и само примањем нових чланова ми можемо да јачамо ово нашу Академију и дајемо јој снагу и будућност. Стога као Ментор, предложио сам Комисији, да сагледа све резултате које је уважени кандидат до сада постигао, да има у виду да ће овај избор бити само додатни подстицај за његов даљи рад, а Академија ће добити значајни ресурс који ће бити значајан за њен даљи развој. Као што знате, наша Академија је заснована на појединцима, члановима, који су се удружили, наше присуство и наше ангажовање и рад представља основни допринос за опстанак, јачање и развој наше Академије. Зати бих рекао, добро дошли, уважени господине Карићу Предлажем Комисији да проф. др Богољуба Карића, изаберемо за редовног члана СКАИН-а. Молим председника Комисије, да прочита Одлуку Комисије. Захваљујем се на времену које сте ми дали и помно ме слушали у представљању овог изузетног кандидата.
Хвала Вам!“
Завршну реч одржао је председник комисије, академик проф. Живорад Марковић:
На основу увида у достављену документацију, као и на основу утврђених чињеница из живота и рада кандидата Проф. др Богољуба (Јанићија) Карић, академик Националне академије наука Украјине.
Комисија је донела закључак да је избор проф. др Богољуба (Јанићија) Карић, академика Националне академије наука Украјине, професионално остварен човек, у потпуности посвећен свом професионалном ангажману. Из наведених, до сада постигнутих резултата, закључује се да избор проф. др Богољуба (Јанићија) Карић, академик Националне академије наука Украјине који има висок степен посвећености, када су у питању друштвени и научни изазови, да поседује професионална знања и вештине на највишем ниву, али и да стечено знање преноси својим колегама.
С обзиром на спремност да своје богато лично и професионално искуство, као и свој пуни радни и научни допринос стави на располагање СКАИН-у и српском друштву, од стране свих чланова Комисије једногласно се,
О Д Л У К А
Проф. др Богољуба Карић, академик Националне академије наука Украјине,
одлучили смо да буде изабран за редовног члана Српске Краљевске Академије
Иновационих Наука, руаководиоца Одељења за привреду, потпредседника и члана
Председништва СКАИН-а.
Уверени смо да ће његов досадашњи и будући рад значајно допринети угледу и успеху ове
важне и угледне научне, националне институције.
2. Дружење и разговор са академицима и гостима
Наставак Свечане седнице СКАИН-а протекао је у занимљивим разговорима и пријатном дружењу чланова СКАИН-а са породицом и пријатељима новоизбарног члана СКАИН-а, академика проф. др Богољуба Карића као редовног члана СКАИН-а.
Београд
Академик, проф. др Весна Дуканац
Богољуб Карић промовисан у звање академика Српске краљевске академије иновационих наука
У свечаној атмосфери Клуба Јелена, 6. јуна 2024. године, Богољуб Карић, породичан човек, визионар, филантроп и архитекта новог светског економског поретка, промовисан је у звање академика Српске краљевске академије иновационих наука (СКАИН). Овај значајан догађај окупио је бројне угледне госте из привредног, културног и јавног живота Републике Србије, који су својим присуством увеличали вече.
СКАИН је јединствени демократски покрет стваралаца у областима научно-технолошких, иновативних, био-медицинских, духовних, уметничких и еколошких достигнућа. То је ванстраначка организација од изузетног значаја за привредни развој Републике Србије. Ова Академија, реактивирана 2011. године након 66 година паузе, има за циљ унапређење и развој струке кроз примену техничко-технолошких и научних знања у различитим областима живота и рада.
Господин Карић је својим дугогодишњим радом и визијом допринео значајним економским и друштвеним променама, како у Србији, тако и шире. Његова преданост породичним вредностима, иновативни приступи у бизнису и неизмерна филантропија учинили су га једним од најугледнијих личности нашег времена. Промоција у звање академика СКАИН-а је признање за његов допринос унапређењу друштва и стварању нових могућности за будуће генерације.
Поред тога, његова филантропска активност је оставила дубок траг у друштву. Кроз многобројне хуманитарне акције и донације са Фондацијом Браћа Карић, Богољуб Карић је помогао изградњу школа, болница и других јавних објеката, доприносећи побољшању животних услова најугроженијих слојева друштва. Његов рад у области екологије и заштите животне средине такође је од непроцењивог значаја, што га чини истинским лидером и узором за будуће генерације.
СКАИН са својим циљевима који укључују заштиту животне средине, едукацију грађана, посебно деце и младих, и активности на рехабилитацији угрожених подручја, истрајно ради на унапређењу квалитета живота у Србији. Јавно залагање за промену навика у коришћењу природних ресурса и управљању отпадом, које Академија промовише, представља важан корак ка одрживом развоју наше земље.
Свечаност у Клубу Јелена била је прилика да се истакне значај СКАИН-а и да се ода признање Богољубу Карићу за његов изузетан допринос развоју српског друштва. Присутни гости, међу којима су били представници привреде, културе и јавног живота, поделили су мишљење да је промоција Карића у звање академика оправдана и заслужена, те да ће његова визија и даље бити водиља за све нас.
Имам задовољство да Вас у име академика Српске Краљевске Академије Иновационих Наука (СКАИН) позовем на свечану седницу 06. јуна 2024. године (четвртак) у 18:00 час. Седница ће се одржати у ,,Вили Јелена”
ул. Генерала Штурма бр. 1а, Дедиње, Београд.
Д Н Е В Н И Р Е Д :
1. Свечани пријем, академик НАНУ (Националне академије наука Украјине) проф. др Богољуба (Јанићија) Карић у Српску Краљевску Академију Иновационих Наука - СКАИН
2. Mузички програм, дружење и разговор са академицима и гостима.
Чланови комисије за пријем:
1. Академик, проф. Живорад Марковић, потпредседник и члан Председништва СКАИН-а, руководилац Одељњеа за Спорт и омладину, председник,
2. Академик, проф. др Дејан Радуловић, потпредседник и члан Председништва СКАИН-а, ментор,
3. Академик, проф. др Светлана Стевовић, руководилац Одељења за Иновације и проналазаштво, члан Председништва СКАИНА-а, члан.
Академик, проф. др Велибор Стевић
З А П И С Н И К
Седнице СКАИН-а
одржане 22.05.2024. године са почетком у 17:00
Седницом је председавао академик проф. др Велибор Стевић, председник СКАИН-а саследећим,
Д Н Е В Н И М Р Е Д О М :
1. Извештај и анализа рада СКАИН-а, по извештају председника СКАИН-а,
академика, проф. др Велибора Стевић од 17. априла 2024.године.
2. Предлог Плана рада СКАИН-а академика, проф. др Слободана Нешковић
3. Измене и допуне Статута СКАИН-а (два заменика председника).
4. Подела Одлуке о избору чланова Председништво, руководилаца Одељења и
академика, проф. др Велибора Стевић од 17. априла 2024.године.
5. Пријем нових чланова СКАИН-а.
6. Разно.
академика, проф. др Велибора Стевић од 17. априла 2024. године.
Седница започела дискусијом о, раније вођеној онлајн (непотребном) преписци жига СКАИН-а. Академик проф. др Дејан Радуловић (дипл. правник), предложио да се формира комисија која ће утврдити све детаље проблема дискусије вођене око жига СКАИН-а и да на следећој седници СКАИН-а поднесе извештај. Предложени су следећи чланови:
1) Велибор Стевић, председник СКАИН-а, за председника комисије,
2) Дејан Радуловић, правник, за члана комисије,
3) Андреј Зарић, правник, за члана комисије (стручњак за област
интелектуалне својине),
4) Горан Милић, правник, за члана комисије
5) Весна Дуканац, професор, за члана комисије
Присутни су сагласни са датим предлогом који је усвојен. На овај начин би се избегла даља дискусија мејлом. Такође је истакнуто да идуће године истиче тих десет година важења постојећег жига и то се мора обновити. Вођена краћа дискусија од стране академика Велибора Стевића о томе које су све притужбе на свој рачун и на рачун предходног председника СКАИН-а добио. На предложини начин: рада комисије, која ће све испитати, прекинуле би се неосноване оптужбе и даље спекулације око жига.
Настављена дискусија око планова формирања Института, с' обзиром на велики број доктора наука у СКАИН-у.
2) Предлог Плана рада СКАИН-а академика, проф. др Слободана Нешковић
Други део прве тачке односи се на предлог плана рада у наредном периоду. Договор око предлога акадимка проф. др Нешковића. Академик В. Стевић подсетио присутне да је још у време када је академик Нешковић био генерални секретар, разговарно о оваковом предлогу рада СКАИН-а. С' обзиром да је опет било спекалуција о предложеном плану раду, да тај план носи епитет «наредбодавно», предложено је да се опет формира комисија, која би детаљно размотрула предлог академика Нешковића и дала кокретније даље предлога за рад. Објашњавајући предлог комисије, поменуто је подсећање свим присутнима, али и свим члановима СКАИНА-а, да нико нема право да вређа појединине чланове СКАИН-а, или њихове предлоге. Имамо право да се љутима, али не и да вређамо друге! Предложено да се изради петогодишњи план. Наглашено да је предлог академика Нешковић добра основа за даљу разраду. Предложени чланови комисије:
1) Светлна Стевовић
2) Гордна Дедић
3) Велимир Черимовић
4) Стојан Секулић
5) Олга Зорић
6) Велибир Стевић
7) Весна Дуканац
Такође предложено, да сви руководиоци одељења, дају своје предлеге за рад одељења СКАИН-а. Након прикупљених предлога, предложена комисија саставила би дефинитивни план рада за наредни период.
Молимо све руководиоце одељења да дају предлог како виде рад својих одељења у наредном петогодишњем периоду, а касније дати предлоге за рад одељења у краћем периоду. Дакле, дати предлог у неколико тачака, а затим ће предложена комисја уобличити целокупни план рада.
Председник СКАИН-а подсетио да су члановиу Председништва СКАИН-а сви руководиоцио одељења; укупно Председнштво имаће 20 чланова ( 13 одељења и још додатих 7 чланова). Предложено да се неке седнице Председништва организују и онлајна, уколико чланови СКАИН-а не могу да присуствују.
3) Измене и допуне Статута СКАИН-а
Предложене измене треба да се усвоје, да би након тога све измене биле озваничене у
АПР-у. Наглашено да сви чланови СКАИН-а имају право да дају предлоге промене
Статута СКАИН-а, а не само правници. Договорено да се свим чланови СКАИН-а пошаље
садашњи Статут. Да се одреди време за предлоге промене статута и да након
прикупљених свих предлога усагласимо адекватне предлоге промене Статута. Академик,
проф.др Весна Дуканац задужена за слање свим члановима СКАИН-а текст садашњег
Статута СКАИН-а.
Академик Дејан Радуловић, допуни предлог председништва СКАИН-а да функцију
Генералног секретара СКАИН-а обавља академик проф. др Весна Дуканац, а одељење за
уметност академик проф. Драгана Павловић.
Академик проф. др Велибор Стевић, прочитао је састав Председништва СКАИН-а и
руководиоца одељења:
Потпредседници СКАИН-а су:
1) академик проф. др Дејан Даруловић (област правних наука)
2) академик проф. др Горан Пузић (област економских наука)
3) академик проф. др Гордана Дедић (област медицинских наука)
4) академик Живорад Марковић (област спорта)
5) упражњена места за привреду и заштиту животне средине.
За генералног секретара: академик проф. др Весна Дуканац (дато детаљно образложење предлога и тежине, озбиљности и одговорности ове функције, од стране председника СКАИН-а).
Руководиоци одељења:
1) одељење за технику и технологију: академика проф. др Велимир Ћеримовић
2) одељење за за иновацие и проналазаштво: академик проф. др Светлана Стевовић
3) одељење за медицинске науке: академик проф. др Стојан Секулић
4) одељење за веру и културу: академик проф.др Љубивоје Стојановић
5) одељење за друштвене науке: академик Драган Голијан (присутни су обавештени о активностима СКАИН-а да се сретнемо са председником Републике Српске и председником Академије наука и уметности РС у циљу остварења сарадње)
6) одељење за биомедицинске науке: академик проф. др Биљана Радојичић
7) одељење за нано и биотехнологију: академика проф. др Раде Биочанин
8) одељење за спорт и физичко васпитање: академик, проф. др Виолета Шиљак
9) одељење за уметност: академик проф. Драгана Павловић
10) одељење за дијаспору: академик Стојан Стевановић
11) одељење за привреду: за сада нема предлога
12) одељење за заштиту животне средине: за сада немамо предлог
13) одељење кандидата за академика: академик, др Иван Стевовић
Наставак дискусије уступљен је академику Живораду Марковићу, садашњем потпредседник СКАИН-а у смислу детаљнијег објашњења својих активности. Истовремено академик Марковић се осврнуо на мали скандал на прошлој Свечаној академији приликом пријем нових члановаод стране акад. Јелене Лопушине. Покренута иницијатива за детаљно дефинисање правила о понашању и евентуалном искључењу појединих чланова СКАИН-а због непоштовања кодекса понашања и дате ЗАКЛЕТВЕ.
5) Пријем, нових чланова СКАИН-а.Расправљано о предлозима за пријем нових чланова домаћих и иностраних.
6) Разно.Питање Монографије: до сада дато 42 биографије, договорено је да скупимо још биографија. Такође договорено да се свима, који нису послали своје биографије, пошаље пример добро написнае биографије за наредних месец дана, како би се допунила Монографија СКАИН-а.
Зборник радова СКАИН-а да буде у електронском облику. Зборник би требали написати на српском, али све превести на енглески и на руски. Организовати Симпозијум на основу кога би требало направити Зборник, са свим правилима катаголизације.
Разговарано о успустављању сарадње са иностраним Универзитетима, за сада има добро сарадњу са Руском Федерацијом, а на путу је успостављање сарадње са Универзитетима из Белорусије.
Колективни чланови: обавештење о прдлогу колкетивних чланова о донацијијама СКАИН-у. Председник СКАИНА-а инсистирао на одлуци председништва СКАИН-а о донацијима колективних чланова.
Дат резиме приорита рада СКАИН-а:
1) Разрешити ,,проблем” жига СКАИН-а.
2) Формирање Института и одељења Института: формирањем Института постајемо научна институција, чиме стичемо могућност конкурисања за научне пројекте. За сада смо још увек у форми удружења грађана. Важно је повезати идеју Института и понуду колективних чланова за донације.
3) Формирати Научни Савета СКАИН-а.
4) Монографија,
5) Зборник,
6) Чланарине,
7) Проверити ко заиста ради, а ко се не појављује након пријема у СКАИН.
8) Обезбедити сталне адекватне просторије за СКАИН-а.
Записник саставила Генрални секретар СКАИН-а, академик проф. др Весна Дуканац.
Академик, проф. др Велибор Стевић
Отварање изложбе
"Врдничка вила - Милица Стојадиновић Српкиња"
Изложбу посвећену Милици Стојадиновић Српкињи, ауторке проф. Светлане Матић, отворила је свечано Милица Вучковић, одлазећа конзулка у Конзулату Републике Србије у Бечу. О животу и делу прве српске песмотворке, кантауторке и ратног извештача, веома надахнуто, говорила је Милица Топаловић, будућа конзулка. Поздрављајући присутне, ауторка се захвалила присутнима на доласку, а посебно Амбасади Републике Србије и особљу Конзулата на подршци. Истакла је да јој је намера била да књигом и овом изложбом, осветли лик и дело жене, која је волела свој народ, била велики родољуб и стварала у тешким животним околностима. Имала је преписку и одличну сарадњу са истакнутим личностима у доба романтизма: Његошем, Бранком Радичевићем, Љубом Ненадовићем, Вуком Караџићем, Мином Караџић, Аугустом Франклом, који јој је посветио књигу и чудио се како је српски народ запоставио своју прву песникињу. Ауторка изложбе истакла је да нам је данас, више него икада пре, потребно да чувамо свој национални и културни идентитет и српски језик. “АСКД “ Вилхелмина Мина Караџић” се овим и другим активностима и манифестацијама, бави и културном дипломатијом”, истакла је Светлана Матић. Душан Борисављевић, дизајнер је обавестио присутне о садржају и панелима који прате књигу “Поздрав Милици Стојадиновић Српкињи”, ауторке Светлане Матић. Изложба ће бити отворена до краја месеца априла, а може се погледати у радно време Конзуларног одељења. Међу угледним гостима, представницима дипломатског кора и личностима из јавног и културног живота, између осталих, на отварању изложбе, билу су: Дијана Гусић, испред представништва Републике Српске у Аустрији, проф. др Жарко Обрадовић, генерал Бојан Зрнић, Бојана Шећеров, Др Стојанка Матић, Проф. Сандра Трајковић, и многи други. Светлана Матић се захвалила франкфуртским “Вестима”, на дугогодишњој сарадњи, а посебно Жељку Томићу и Зорану Мирковићу, који су пропратили целокупни догађај. У неофицијелном делу вечери, приређен је пригодан коктел. Изложбу је подржало Министарство културе Републике Србије путем конкурса "Културне делатности Срба у иностранству".
Поштовани академици,
Честитам Вам ДАН ПОБЕДЕ!
С поштовањем,
Председник СКАИН-а
Академик, проф. др Велибор Стевић
Поштовани Академиче,
Наредна Међународна конференција из научне области Вештачке интелигенције одржава се у Андрићевом граду Травнику. Наш коауторски рад, са значајним мојим учешћем је из области стандардизације система квалитета и вештачке интелигенције у унапређењу пољопривредне производње предвиђен је као Пленарно предавање, наступамо као Српска краљевска академија иновационих наука Веоград.
Срдачан поздрав
Поштовани,
Дана 9. маја 2024. године у Врњачкој бањи одржана је Међународна конференција из области еко- наука.
Научни рад на тему УПРАВЉАЊЕ ПЕСТИЦИДИМА У ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ УЗ МОНИТОРИНГ МЕХАНИЗМА ДЕЛОВАЊА уврштен је као Пленарно предавање. Аутор: Академик(дописни члан) Жаклина Ракић, спец.заштите животне средине.
ЖИВОРАД, ЖИКА МАРКОВИЋ, ПОНОС НАШЕ СРБИЈЕ,
руководилац Одељења за спорт СКАИН-а
Поводом празника, над празницима Вакрсења Господа Исуса Христа, упућујем срдачне честитке православном народу са жељом да исти прославимо у здрављу, весељу и заједништву!
ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ, ВАИСТИНУ ВАСКРЕСЕ!
Академик, проф. др Велибор Стевић
Ваистину Васкресе уважени председниче
академиче Велиборе Стевићу!
На многаја љета да нас још водиш на радост свих нас.!
Академик Ђорђе Стефановић
Aкадемик СКАИН-а Живорад, Жика Марковић, Руководилац Одељења за спрт на отвореном првенству WUAP федерације у Госпицу, Хрватска. Освојио је две златне медаље у бенч прессу у категорији ЕQ са подигнутих 210кг и РАW са подигнутих 150кг. Апсолутни је победник у бенч пресс ЕQ. Други апсолутни победник у бенч пресс RАW.
И З В Е Ш Т А Ј
o одржаној свечаној седници СКАИН 19.04.2024. године у просторијама Задужбине Алксе Крсмановића и Академије за хумани развој, Теразије 34, Београд.
Свечана седница СКАИН-а започела је са радом у 18 часова у присуство 30 чланова СКАИН-а са следећом
Днeвним редом:
2. Пријем:
2.1 Проф. Драгане Павловић
2.2 МА.инж. Жаклине Ракић
3. Разговор са академицима и коктел
Ток седице:
1. Седница СКАИН-а била је свечаног карактера те је расправа о првој тачци Дневног реда одложена за радну седницу СКАИН-а, која ће одржати почетком маја 2024. о чему ће чланови СКАИН-а бити благовремено обавештени.
2. Свечни рад седнице СКАИН-а настављен је ради пријема два нова члана: проф. Драгане Павловић и МА инж. Жаклине Ракић. Биографије предложених кандидата доставњене су свим члановима СКАИН-а путем електорнске поште на увид.
Пријем проф. Драгане ПавловићЧланови комисије за пријем:
Академик Живорад Марковић, председник
Академик, проф. др Весна Дуканац, ментор
Академик, проф. др Велобор Стевић, члан комисије
Академик. проф. др Весна Дуканац, у својству ментора, прочитила је детаљно биографију кандидата, порф. Драгане Павловић предлажући је за дописног члана СКАИН-а.
Академик, Живорад Марковић, у својству председника комисије прочитао је извештај комисије за пријем проф. Драгане Павловић за дописног члана СКАИН-а.
Академик, проф. др Велибор Стевић присутупио је, након тога, свечаном чину пријема новог члана и уручивања повеље и легитимације СКАИН-а порф. Драгани Павловић .
У оквиру захваљивања на указаном поверењу и пријему у СКАИН за дописног члана, проф. Драгана Павловић, уз сарадњу својих ученика и студената извела је музичко представљање свог уметничког и педагашког опуса рада. У оквиру музичког представљања извођена су дела признатих иностраних и домаћих композитора.
Пријем МА инж. Жаклине Ракић
Чланови комисије за пријем:
Академик, проф. др Велимир Ћеримовић, председник
Академик, проф. др Раде Биочанин, ментор
Академик, проф. др Велобор Стевић, члан комисије
Академик, проф. др Раде Биочанин у својству ментора, прочитаоа је детаљно биографију кандидата МА инж. Жаклине Ракић, предлажући је за дописног члана СКАИН-а.
Академик, проф. др Велимир Ћеримовић, у својству председника комисије прочитао је извештај комисије за пријем МА инж. Жаклине Ракић за дописног члана СКАИН-а.
Академик, проф. др Велибор Стевић присутупи је, након тога, свечаном чину пријема новог члана, уручивања повеље и легитимације СКАИН-а МА инж. Жаклине Ракић.
МА инж. Жаклине Ракић, кратко и садржајно захвалила се на указаном поверењу и пријему у СКАИН за дописног члана.
3. У оквиру разговора са академицима, закључено је да би и у наредном периоду Свечане седнице СКАИН-а требало одржавати у овом простору. Просторије Задужбине Алксе Крсмановића и Академије за хумани развој представљају културну и историјску баштину Србије и јединствен су спој историје и будућности. Историјски аспект односи се на стврање Краљевине Југославије 01.12.1918. у просторијама здања. Аспект будућност односи се на садашњи рад Академије за хумани раувој, високошколске установе друштвено хуманистичког усмерења, која у овим просторијама постоји и ради од 2017. године.
Свечана седница СКАИНА-а завршена је коктелом уз необавезан, али продуктиван разговор академика и у атмосфери доброг расположења.
Извештај написала, редовни члан академик, проф. др Весна Дуканац
Свечана академија Српске Краљевске Академије Иновационих Наука, 19.04.2024.г.
поводом пријема: проф. Драгане Павловић и мс Жаклине Ракић за дописне чланове.
Српска Краљевска Академија Иновационих Наука
Матични број: 28048530; ПИБ: 107102041; Жиро рачун: 325-9500600056553-44 ОТП банка Србија а. д. Трг
Николе Пашића 5а, Београд: Мобилни телефон: 063 8371400 или 06288504
Адреса: Козaрачка 30, Београд 11224 ; Е-mail: kraljevska.akademija@skain.rs; или veliborstevic@gmail.com:
www.skain.rs
Д Н Е В Н И Р Е Д
1. Извештај о раду СКАИН-а
2. Пријем:
2.1 Проф. Драгане Павловић
2.2 Мс.инж. Жаклине Ракић
3. Чланови комисије за пријем Драгане Павловић:
3.1 Академик, проф. др Горан Пузић, председник
3.2 Академик, проф. др Весна Дуканац, ментор
3.3 Академик, проф. др Љубивоје Стојановић,члан
4. Чланови комисије за пријем Мс.инж. Жаклине Ракић:
4.1 Академик, проф. др Велимир Ћеримовић, председник
4.2 Академик, проф. др Раде Биочанин, ментор
4.3 Академик, проф. др Љубивоје Стојановић, члан.
5. Разговор са академицима и коктел
Прилог:
Биографије
1. Проф. Драгане Павловић
2. Мс.инж. Жаклине Ракић
Академик, проф. др Велибор Стевић
Књижевно вече Светлане Матић
Књижевно вече Светлане Матић одржано је у среду 17. априла 2024. године, у Заједници српских клубова у Бечу. Са биографијом ауторке, присутне је упознала Наташа Пајковић, песникиња из Беча, која је присутнима читала песме из књига “Игра” и “Мајка”. Др Елизабета Георгиев, кроз разговор са ауторком, приказала је један део књижевног стваралаштва Светлане Матић. На крају програма, отпевала је својим дивним гласом песму “Запевала сојка птица” и одушевила присутне. Овај културни догађај, забележио је својом камером Душан Борисављевић.
МИЛУН НИКОЛИЋ ЈЕ ПОСТАО АКАДЕМИК
На Свечаној седници Удружења Пусторечана у Нишу рекордер српске дијаспоре
као хуманитарац са 224 контејнера помоћи српском народу инг. Милун Николић из
Беча проглашен је за академика СКАИН.И када је кренуо у Ниш на састанак са својим Пусторечанима познати грађевинар
из Беча инг. Милун Николић даровао је лесковачким лекарима и пацијентима 22
модерна болничка кревета. Била је то његова лична помоћ српском народу у отаџбини.
Како сам рече: Милун у завичај никад не иде празних руку!
Николић је пре пола века обучен у панталоне и мајцу стигао из села Горњи
Брестовац, општина Бојник у Беч. Као електротехнички инжењер градио је аустријску
престоницу, православне храмове и своју породицу. Одликован је за своје
доброчинство Орденом Светога Саве и Теслином златном медаљом, као и са још 50
одличја.
А сада је на предлог из Србије примљен у Српску краљевску академију
иновационих наука из Београда.
Делегација ове академије стигла је у Ниш да би пријем обавила на свечаности
Удружења Пусторечана, чији је Милун Николић почасни члан.
Делегацију је предводио академик Велибор Стевић, председник академије
СКАИН и председник комисије, проф. др. Весна Дуканац – члан, Живорад Марковић -
члан, проф. др. Раде Биочанин – члан и Јелена Лопушина – ментор. Протокол пријема
благословио је епископ нишки Његово преосвештенство господин Арсеније.
Господин Милун Николић из Беча је пословни човек, грађевинар, трговац,
инвеститор, хуманитарац, добротвор, верник и ктитор СПЦ и велики српски активиста.
Рођен је уселу Горњи Брестовац, општина Бојник 1950. године. Био је добар ђак у
основној школи, која је носила име народног хероја Стојана Љубића из села Вујаново.
После основне школе уписује крајем шездесетих година прошлог века
Електротехничку школу у Београду. У то време, у вечерњим сатима радио је и у
биоскопу Дома културе “Вук Караџић” као кинооператер – рекла је о свом кандидату
метнорка академик Јелена Лопушина.
Милунов отац Велимир Веља Николић радио је као грађевинац у београдском
предузећу “Трудбеник”. Милун је радио и завршио ванредно Електоротехнички
факултет у Суботици. Долази 15 априла 1973. године у Аустрију, где је као
електроинжењер радио у фабрици “Сименс”, затим ради на одржавању система
осветљења, грејања и климатизације у болници часних сестара „Хартман Спита“ и
потом га министар здравља Аустрије поставља за једаног од најмлађих техничких
директора дечје болнице „Sveta Anna“ у Бечу која је најпознатија по лечењу леукемије.
За скоро две деценије, колико је радио у овој болници, електроинжењер Милун
Николић се адаптирао у аустријско друштво и постао угледан Бечлија.
Био је власник
трговинског ланца “Niко Tech”, који пласира српска пића из фабрике “Књаз Милош” и
вина из Подгорице. Оснивач је и власник грађевинске фирме “ANS”, али и друштва
„Хуманитас“ и клуба „Никола Тесла“ у Бечу. Заједно са болницом „Sveta Ana“
деведесетих година шаље хуманитарну помоћ српском народу у Србији и Репубици
Српској. Даривао је двадесетак амбулатних кола, медицинске апарaте, безброј
болничких кревета, инвалидских колица, чак и заштитну опрему против короне –
набраја ментор и академик Јелена Лопушина.
Николић и његова породица су верни Богу и српском народу. Познавао је
патријарха српског Павла, био је пријатељ нишког владике Иринеја, односно потом
патријарха Иринеја, који је био гост његове породице у Бечу. Упознао је новог
поглавара СПЦ патријарха Порфирија.
Спреман је да дарује српској православној цркви, Епархији нишкој, свој храм, порту и
имање у родном селу.
Николићи су вечити кумови, дародавци и приложници манастира Гргетег и цркве на
Фрушкој Гори.
Инжењер Милун Николић је добитник многих угледних признања, као што су
Орден Светог Саве другог реда, Златна медаља Црвеног крста Аустрије, Златна плакета
Човек великог срца, Повеље Почасни грађанин Пусте Реке, Октобарска награда
општине Бојник, Теслина златне медаље, те више повеља добијених од болница и
парохија СПЦ.
За њега лично највећа награда, признање и орден су животни успеси, развој
отаџбине и будућности српског народа. Зато се и за Милуна Николића говори да је
човек великог срца и светосавске душе.
Николић је визионар, који гледа даље од свог родног села, од свог завичаја и
види будућност читаве јужне Србије. Живи у Бечу, а размишља да се врати кући и
помогне привредни развој општине Бојник, Пусте Реке и села Горњи Брестовац.
Посетио је ових дана Миниастарство за бригу о селу и министра Милана Кркобабића,
са којим се договорио да помогне око обнове Сеоске задруге у општини Бојник, преко
које би задругари радили на економском узидзању села на југу Србије – истакла је
менторака Јелена Лопушина, која га је предложила за сталног члана академије.
Председник СКАИН, академик др. проф. Велибор Стевић, уједно и председник
комисије за пријем Милуна Николића истакао је да је Српска краљевска академија
иновационих наука основана пре 138 година и да се тај историјски догађај одвијао баш
у Нишу.
После заклетве господина Милуна Николића, коју је дао у присуству владике
нишког Арсенија и комисије СКАИН обављено је његово проглашење за академика.
Председник СКАИН је том приликом рекао Имам част да баш у Нишу
донесемо одлуку о пријему господина Милуна Николића за редовног члана наше
академије. Честитам нашем академику Николићу. Овом приликом академик и
председник Велибор Стевић је уручио академику Николићу чланску карту СКАИН и
пригодну повељу академије.
У свом говору након проглашења за академика Српске краљевске академије
иновационих наука господин Милун Николић је рекао да су у плану инвестиције за
градњу рибњака, туристичког центра, фабрике воде и засада индустријске конопље на
100 хектара у селу и општини Бојник. Ми Срби из расејања желимо и можемо да
помогнемо да на нашој родној груди градимо будућност завичаја, државе и читавог
српског народа. Пола века радим у туђини и непрестано сањам да се вратим у родни
крај и тамо градим своју будућност и будућност наше отаџбине – изјавио је нови
академик Милун Николић, члан Одељења дијаспоре у СКАИН.
ПАПРИКАРИ ПОКОРИЛИ СВЕТ: Лесковчани Ана Петковић и Живорад Жика Марковић златом за Србију засијали у Египту.
Ана Петковић и Живорад Жика Марковић, супружници из Лесковца и вишеструки светски, европски и државни прваци, поново су златом засијали и то на Светском првенству које је одржано у земљи фараона. Наиме, њихова имена поново су златом исписана јер су одбранили светски трон, те су постали поново светски прваци. Они су се за своје златне медаље изборили на Светском првенству WPC федерације које је одржано у Египту, у монденском летовалишту. Паприкари, односно брачни пар из Лесковца, представљао је Србију и такмичио се против такмичара из 18 држава и 600 учесника. Лесковчани су се окитили златом и на тај начин оставили су иза себе такмичаре из Америке, Русије, Турске, Индије, Италије, Мађарске и других земаља које доминирају светом у дизању тегова. Иако сви други такмичари имају вансеријске припреме, Срби из Лесковца су доказали да имају велику снагу воље и подршку надалеко чувене лесковачке паприке, која је на овом примеру доказала да је неприкосновена у свету, јер је победила светске велесиле у дизању тегова. Лесковачка спортска легенда, који је своју љубав према спорту пренео на супругу Ану, освојио је за, како је рекао, народ Србије две златне медаље. Медаље је освојио у две различите категорије, а оне су, бенч прес ЕQ 170 килограма и бенч прес Рав 150 килограма. Марковићу, који је својим успехом одушевио светске судије и Египћане, додељено је и додатно признање као једном од најбољих спортиста те му је уручена и златна сфинга. Он је за "Ало!" рекао да је медаље посветио свом народу у Србији и да му је драго што га широм света препознају као златног Србина паприкара. Спорт је оно што спаја људе и различите културе. Управо кроз спорт можемо свету да покажемо и докажемо какви смо и од чега смо саткани. Нормално, пре спорта стављам образовање, јер без образовања си нико и ништа. У мом случају поносно истичем да сам паприкар. За Лесковац су сви чули и то заваљујући паприци, па могу да слободно кажем и мени. Ја сам се успео на спортски кров света, заваљујући тој паприци, а то се не заборавља и то стално са поносом истичем – рекао је Марковић. Он је додао да му није представљало препреку што су се у даљини чуле експлозије, јер се као Србин на то навикао, те му није реметило концентрацију. Марковић је нагласио да је са поносом истакао нашу српску заставу. На додели медаља окитио сам се нашом заставом, нека виде какви смо и колико волимо Србију, а за узврат, због те моје љубави, био сам награђен громким аплаузом - рекао је Марковић. Његова супруга Ана Петковић истакла је да је по завршеном такмичењу само желела да загрли сина Лава, који њу и Марковића прати по свету где год се такмиче. Релативно сам нова у овом спорту. Љубав према њему преноше ми Жика. Праћала сам супруга по разним такмичењима, па сам уз њега почела да тренирам. Све остало је затим ишло лако јер сам имала помоћ врхунских спортиста. Први пут сам се опробала новембра 2022. године и тада сам за Србију у Орланду на светском првенству у САД освојила златну медаљу. А све потом што је успело је историја - рекла је Ана и додала: Значи ми и те како Жикина подршка, али када ме наш син Лав погледа и каже: "Мама, ти то можеш, победи, шта ми друго преостаје него да му испуним жељу, па се окитим златом" - кроз осмех је рекла Ана. Она је додала да су јој широм света врата отворена и то заваљујући бављењу спортом, али да Србију види као најидеалнију земљу за подизање деце. Знате, свако има нешто, неко има савршене услове у којим тренира и разне подршке, а нико нема што Србија има, а то је душа и инат. Шватила сам да ми као народ можемо све јер имамо душу и срце борца, какав ушушкани свет нема - закључила је Ана.
Академик Живорад Марковић, руководилац за Одељења за спорт и његова супруга Ана освају свет
Дана 23. јануара 2024.године одржана је свечана седница Српске Краљевске Академије Иновационих Наука на којој су примљене за редовне чланове : проф. др Весна Дуканац и проф. Славка Кликовац.
ИЗВЕШТАЈ са седнице Председништва
Српске Краљевск Академије Иновационих Наука
(СКАИН)
Дана 22.12.2023.године, одржана је седница СКАИН-а са почетком у 17 часова у ул. Булевар Деспота Стефана бр. 12 у Бограду.
Дневни ред:
1) Извештај о раду СКАИН-а,
2) Израда Монографије СКАИН-а и
3) Избор за редовног члана СКАИН-а, проф. др Борка Б. Ђорђевића.
Седници је присуствовао 28, оправдали свој не долазак 17 чланова СКАИН-а.
У протеклом периоду радили смо на изради Сајта СКАИН-а (урадили смо три варијанте, па смо одлучили да постојећи унапредимо и то ћемо и убудуће радити. Потписан је Уговор о коришћењу просторија на неодређено време у ул. Блевар Деспота Стефана бр. 12, спрат 8 у Београду.
Израда Монографије СКАИН-а, иде споро зато што многи нису доставили биографије (фотографија, текст до две странице, ћирилица у ворду).
Израда Зборника радова, поједини чланови предлажу да израда буде у електронском облику. Такође било је предлога да чланови СКАИН-а, могу да се прикључе он-лајн, преко Зума или WhatsApp, што прихваћено.
Избор проф. др Борка Б. Ђорђевића, хирурга, доктора наука, светски стручњак за естетску и реконструтивне хирургије, академик САД и академик Канаде, хуманиста и хуманитарац, миротворац, мисионар добре воље, пословни човек и бизнисмен, инвеститор, писац и аналитичар наших и светских збивања. Креатор је и визионар будућности, супруг, отац, који своје медицинско знање и животно искуство преноси на своју децу и на многе младе студенте и лекаре. Власник је више клиника у свету и једне болнице за пластичну и реконструтивне хирургију ,,Timeless Beauty'' на Дедињу, ул. Милоја Ђака бр. 46/2. Посебне речи хвале и, о успесима проф. др Борка Б. Ђорђевића говориле су председници Комисије, академик, проф. др Гордана Дедић и ментор, академик Јелена Лопушина дипл. инг. Чланови СКАИН-а једногласно су прихватили да проф. др Борка Б. Ђорђевића изаберемо за редовног члана СКАИН-а.
Након дате заклетве обратио се присутнима академик, проф. др Борко Б. Ђорђевић изразивши своје велико задовољство што је постао члан СКАИН-а, која има дугогодишњу традицију у науци, образовању и васпитању наше омладине. Натојаће да пружи своје знање и умеће у развоју наше СКАИН-а, нагласио је академик Ђорђевић.
Следећа седница биће одржана у првој половини јануара 2024.године.
Академик, проф. др Велибор Стевић
У Вуковој задужбини у Београду, свечано je отворена изложба посвећена Мини Караџић. У присуству угледних личности из света науке, књижевности, културе и уметности, изложбу су отворили Душан Борисављевић, дизајнер и проф. Светлана Матић, ауторка. У пригодном програму, учешће у дискусији су узели Љиљана Симић, уредница часописа “Даница за младе”, др Марко Лопушина и новинарка Мирјана Никић. Отварању изложбе су, између осталих, присуствовали: Душица Матицки испред Вукове задужбине, проф. Гордана Биговић, Проф. др Велибор Стевић, председник СКАИН, академик Јелена Лопушина, др Санда Рашковић Ивић, песник Љубивоје Ршумовић са супругом Горданом Брун, књижевницом, Горана Суџум, директорка школе “Сопот хил”, Сара Ивковић Марковић, шеф маркетиншке службе у Библиотеци града Београда, проф. Јасмина Сенић, Жаклина Миленковић, главна и одговорна уредница “Лепа и срећна”, Дејан Загорац испред Завода за проучавање културног развитка, др Славица Шевкушић из Института за педагошка истраживања у Београду, Радмила Сатарић, књижевница из Новог Сада, академик др Миљко Сатарић, проф. Марија Качаревић Машић, Стефан Машић, Мариа Живановић, књижевница, Миланка Несторовић, Милина Симиџић, Дана Додић, књижевница из Париза, Деса Буразор Асланидис, књижевница из Штутгарта и многи други. Посебно интересовање је изазвао наступ Дуње Дашић, која је извела монодраму посвећену Мини Караџић, ауторке Јасмине Сенић из Београда.
Дело было в Пенькове: президент Сербской Королевской Академии инновационных наук Велибор Стевич
(У Пенкову је било: председник Српске краљевске академије иновационих наука Велибор Стевић)
Академик СКАИН а Зиворад Марковиц, освојио је златну медаљу у бенцх пресс рањ дисциплини на Интернационалном такмицењу у поњерлифтингу, које је одрзано 29.04.2023. године у Тивту. Академик Марковић је нас најбољи дизац тегова у мастер категорији (од 83 до 90 кг). Висеструки шампион државе, Европе и света, победник светских купова и такмичења на четири континента (Европа, Азија, Северна Америка и Азија).Поред тријумфалног наступа у Тивту, окитио се златом: Златна медаља на Европском првенству у Москви 2021. Златна медаља на Светском првенству у Москви 2021. Златна медаља на Европском првенству у Аустрији јуна 2022. Светски првак и златна медаља у другој Федерацији у Немачкој октобра 2022. Светски првак и златна медаља Флорида, новембар 2022. Светски првак и златна медаља у Русији 2022. Руско пролеће Евро азијаска светска медаља у Русији, април 2022. Златна медаља у Египту марта 2023.
СКАИН
(СКАИН)
Председник СКАИН-а, Академик Велибор Стевић је сазвао седницу Председништва
СКАИН-а, која је одржана у ул. Шумадијски трг 8 у Београду, 10. 04. 2023. г. у 17,30
часова, са следећим дневним редом:
1. Избор секретара Одељења СКАИН а
2. Израда Монографије Скаин а
3. Разно
Седници су присуствовали Академици: Велибор Стевић,Гордана Дедић, Мирјана Маринковић, Живорад Марковић, Светлана Стевовић, Раде Биочанин, Биљана Радојичић, Слободанка Крстовић,Стојан Секулић, Јелена Лопушина и кандидати за академика Мирјана Тадић и Иван Стевовић.
Од изборне Скупштине до данас реализоване су следеће активности :
- Примљена је делегација Руске федерације, у периоду од 20.3.2023.- 25.3.2023.
Циљ њихове посете био је успостављање сарадње са средњошколским и
високошколским установама у Србији. - Упућена је четитка новоизабраном Председнику САНУ а. - Именован је Председник СКАИН-а Академик Велибор Стевић - По Статуту СКАИН не именује председника Скупштине него ту фукцију
обавља Веће академика - Именовано је Председништво СКАИН-а - Предложен је Надзорни Одбор СКАИН-а – председник Академик Горан
Пузић, и још 2 члана. - Функцију Генералног секретара СКАИН-а обавља – Академик Мирјана
Маринковић - Одговорно лице за ажурирање сaјта СКАИН а Академик Марко Михајловић. - Лице задужено за сарадњу са Факултетима и Универзитетима СКАИН-а -
Академик Милован Лакушић. - Потребно је израдити оперативни план за 2023. gодину. - Предложена је промена Статута, да по Статуту постоје 3 Подпредсеника и
то : 1. Академик Светлана Стевовић - Координатор за медије и комуникацију СКАИН-а – Академик Олга Зорић - Руководиоци Одељења: Одељење медицинских наука – Академик Гордана Дедић Одељење друштвених наука – Академик Мирјана Кнежевић Одељење за међународне односе – Академик Бирсена Нумановић Дуљевић Одељење ветерине – Академик Биљана Радојичић Одељење техничко-техннолошких наука – Академик Драгана Василски Одељење богословије и духовности – (Академик Јуриј Панић је добио задатак да
разговара са могућим кндидатима) Одељење нано и био-технолошких наука – Академик Раде Биочанин Одељење уметности – Академик Драго Ђокић Одељење спорта и рекреације – Академик Живорад Марковић Одељење за иновације и проналазаштво – Академик Јелена Лопушина -Одељење кандидата за академика – Горан Стевовић (замена Мирјана Тадић) - За израду Моонографије су задужене Академик Олга Зорић и лектор Мирјана
Тадић. Биографије за монографију доставити академику Радету Биочанину на Е-маил: rb.biocanin @ gmail.com Уплату чланарине извршити на рачун СКАИН-а: 325 - 9500600056553 - 44, OTP BANKA Srbija.a.d Beograd Trg Nikole Pašića br 5/A Beograd 11000. Београд,
10. априла 2023. год.
2. Академик Стојан Секулић
3. Академик Дејан Радуловић.
Академик Мирјана Маринковић
Академик, проф. др Велибор Стевић
СКАИН АКАДЕМИЦИ
Пријем председника српске дијаспоре, познатог бизнисмена Европе, господина Стојана Стевановић за редовног члана Српске Краљевске Академије Иновационих Наука, родом из Лопара, Република Српска, Босна и Херцеговина.
Делегација Томбовског државног универзитета Державина (Русија) у посети Деспотовцу
У суботу, 30.10.2021. године, званична делегација Тамбовског државног универзитета Державина из Русије (ТГУ) у саставу: шеф делегације – Безукладова Ирина Јуревна - директорка одељења за међународне односе ТГУ; Худјаков Сергеј Сергејевич – декан Филолошког и новинарског факултета ТГУ; Скрипникова Јелена Владимировна – директорка Института природних наука ТГУ; Жуковска Наталија Јуревна – заменик декана у научном раду Факултета за историју, светску политику и социологију ТГУ, као и Велибор Стевић – академик Српске Краљевске Академије Иновационих Наука (Београд) посетила је Деспотовац.
Основна школа „Деспот Стефан Високи“ Деспотовац дочекала је делегацију са великим задовољством. Током посете гости су обишли школу и на одржаном састанку изразили жељу да помогну у дизајну кабинета за руски језик и обезбеђивању књига на руском језику у оквиру Уговора о заједничкој сарадњи између школе и ТГУ, потписаног у децембру 2020. године.
Директор школе Новица Богдановић прихватио је предлог делегације о понуђеној помоћи у вези кабинета за руски језик и сагласио се у име школе за наставак заједничке сарадње у области образовања и културе. На крају састанка размењени су поклони.
Након тога делегација из Русије обишла је манастир Манасију и Миливску клисуру са црквом Огњене Марије где је 1380/81. године написана 8. Повеља кнеза Лазара о даровању земље на Косову руском манастиру Св.Пантелејму на Светој Гори.
На крају посете Деспотовцу званичници из Тамбова су изразили жељу за наставак започете сарадње и захвалили се на топлој добродошлици огранизаторима ове посете: ОШ „Деспот Стефан Високи“ (Томици Симићу, Новици Богдановићу и другима радницима школе, који су омогућили посету), Слободану Стојановићу – председнику Удружења српско-руског пријатељства „Ресава“, свим члановима Удружења који су учествовали у дочеку гостију, и академику Велибору Стевићу, без којих би била немогућа ова посета.
Извор: https://www.resava.rs/news/novosti-20211031-1716/
«ДАН ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ»
Академик Велибор Стевић - честитка
БЕОГРАД, 09.МАЈ.2021.год.- Поводом Дана победе и 76. годишњице победе над фашизмом организивана је манифестација ,,Бесмртни пук" у Београду и другим градовима широм Србије. Потпредседник СКАИН-а, академик Велубор Стевић је честитао празник колективу Тамбовског дрзавног универзитета Гаврила Романовича Державина и грађанима Тамбова, Тамбовсаке области Руске Федерације.
________________________________________________________
Председник СКАИН, академик Љубинко Илић уручује орден Витеза Тесле,
Његовом краљевском височансту престолонаследнику Александару Карађорђевићу
БЕОГРАД, фебруар 2021.- обавештавам Вас, да услед епидемиолошке ситуације у нашој земљи, све активности Академије су биле стопиране.
У наредном периоду очекује се наставак редовних активности СКАИН Академије, као и одржавање свечане Академије, о чему ће те бити благовремено информисани.
председник акадаемије академик проф.др Љубинко Илић
ОДЛАГАЊЕ САСТАНАКА АКАДЕМИЈЕ УСЛЕД
KОВИД-19
БЕОГРАД, март 2020.- обавештавам Вас, да услед новонастале епидемиолошке ситуације у нашој земљи одлажемо састанаке Академије, који су планирани у наредном периоду.
Министарство здравља, Институт за јавно здравље и све здравствене институтције у земљи предузимају неопходне мере заштите а у вези појаве и ширења инфекције новим сојем корона вируса као јавно здравственог изазова од посебног значаја, С тим у вези и наше планиране активности се тренутно одлажу. О термину оржавања Академије благовремено ћемо Вас обавестити.
Молим Вас да поштујући рокове за пријаву радова благовремено извршите уплату котизације како би се и ваш рад нашао у Зборнику радова а исти био на време одштампан.
Са ишчекивањем Ваше пријаве радова за 10. СИНОВИС.
ЗАВРШНА АКАДЕМИЈА
УСПЕШНИХ АКАДЕМИКА У 2019. ГОДИНИ
Председник СКАИН Академик Љубинко Илић уручује повељу Успешности
генералном секретару Академику Мирјани Маринковић
СКАИН
Има задовољство да Вас у име академика, иноватора и научника Србије, позове на
98. СКАИН-ову свечану Академију са 197. том ЈУПИН-овом трибином ТЕСЛИАНУМ
поводом:
УСПЕШНОГ ЗАВРШЕТКА 2019. ГОДИНЕ
ул. Маршала Бирјузова бр. 53, (улаз из Поп Лукине 1Б)
петак 20.12 у 18 часова
ДНЕВНИ РЕД
1. Академик Љубинко Илић, председник: Визија и мисија СКАИН-а
2. Академик Дејан Радуловић, потпредседник:
Актуелни догађаји СКАИН-а
3. Академик Димитрије Калезић: О наступајућим верским празницима
4. Академик Мика Пантелић, ментор: О кандидату мр Станиши Елезовићу
5. Академик Дејан Радуловић, председник комисије: извештај комисије
6. Приступна беседа и полагање заклетве Академика Станише Елезовића
7. Коктел уз разговор младих са успешнима
Председник,
Академик Љубинко Илић
________________________________________________________
Академик Слободан Павловић обраћа се присутнима на 97. свечаној СКАИН Академији
Академик Слађана Трпковић, Академик Гордана Дедић и гости 97. свечане СКАИН Академије
Председник СКАИН Академик Љубико Илић честита Академику Јурију Панићу пријем у СКАИН
________________________________________________________
СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ ДАНА РУДАРА
БЕОГРАД, август 2019.- поводом „Дана рудара" на 96. Свечаној СКАИН Академији “, која је одржана 06.08.2019. год. у Београду, академици и гости академије имали су прилику да чују предавање академика Младена Стјепановића на тему „О рударству данас и убудуће“. У даљем тексу прочитајте:
Закључна разматрања и предлози за рударство академика Стјепановића:
Рударство је од прве половине 20. века до данас напредовало по поризводним и техничким параметримеа, али у деценијском периоду социјалног положаја није много напредовало.
У будућности се морају тражити нова и трајнија решења са научним истраживањима и применом у рударству материја и материјала, нових енергија и нових техничко-технолошких процеса и поступака.
Треба у многоме подићи духовни и економски положај рударства, и то подразумева нова велика улагања.
Нужно је приступити развоју доктрине и филозофије даље експлоатације лежишта на великим дибинама (преко 500м). Услови се веома погоршавају и већи су проблеми на 800 метара дибине и преко 1000 метара потребна је нова техничко технолошла измена машина за откопавање, транспорт материјала, одводњавање великих дотока воде. Читави системи треба да се измене прилагођени новим условима.
Потребно је уводити и нове алтернативне технологије (бушотинска експлоатација, подзмено лужење материјала, подземна гасификација угља, подземно сагоревање угља, биотехнологија и друго.). Све стратешке циљеве нужно је изводити постепено и фазно полазећи од увођења нове и снажније механизације великих капацитета, као и њихова аутоматизација и роботизација и у будућности стварање модела тзв. „интелигентних рудиника“.
Развијати информационо управљачки систем вишестепене логике са уграђеним функцијама вештачке интелигенције и високо надзорним управљачким системом.
Резултат овог концепта је идеја о развоју интелигентних машина „робота“ који ће са једног места извршавати све рударске операције. У склопу ових трендова све је значајније увођење сателитског система за глобално позиционирање развоја машина и опреме са површинских копова и реалном времену и праћење динамике извођења радова. Пример су интелигентни камиони „дампери“ и друге машине.
Стратегијска шанса побољшања ефеката у рударству на средњим дубинама је у примени машина стругова нове конструкциј и да се реализују опрерације без присуства људи на откопу (и Пољској).
Заиста се налазимо пред огромним проблемима за даљу, дубљу ескплоатацију лежишта а наше стручно-научне и остале снаге треба да се озбиљно и одмах почну бавити његовим решавањем.
Академик Младен Стјепановић
________________________________________________________
Aкадемик Светлана Матић - пријем у СКАИН
са промоције књиге „ОД РУДНИКА ДО ДУХОВНОСТИ“
аутора aкадемика проф. др Младена Стјепановића и проф. Јелена Стјепановић
Избор Горана Пузића у редовног члана Српске Краљевске Академије Иновационих Наука
награђени орденом Витеза академик Лакушић и академик Радуловић
са председником СКАИН Илићем, ген.сек Нешковићем и п.пред. Стевићем
Заједничка фотографија
________________________________________________________
«Семь граней Великой степи» побуждают к анализу истории Казахстана - сербский ученый
АСТАНА. КАЗИНФОР - Заместитель председателя Сербской Королевской Академии инновационных наук, политолог, доктор Велибор Стевич прокомментировал статью Президента РК Нурсултана Назарбаева «Ұлы даланың жеті қыры» («Семь граней Великой степи»), передает МИА «Казинформ».
«В мире происходят различные социально-культурные преобразования. Одной из их позитивных особенностей является то, что представляются доселе неизвестные факты. Статья Нурсултана Назарбаева «Семь граней Великой степи» для меня, как представителя другой страны, носит весьма информативный характер, побуждает к глубокому анализу истории и культуры Казахстана, жизни народов, населявших просторы обширной Евразии.
Нурсултан Назарбаев как сильный лидер своего государства, пользующийся заслуженным международным авторитетом, четко понимает, что формирование объективной картины прошлого в современных условиях является одним из залогов укрепления государственной идентичности и гражданского патриотизма», - отметил Велибор Стевич.
По его словам, если в мировом сообществе сложился стереотип о том, что развитие мировой культуры стало результатом оседлого образа жизни и хозяйствования, то в своей статье Нурсултан Назарбаев предлагает по- новому посмотреть на роль и значение кочевой цивилизации. И здесь он приводит конкретные примеры, когда кочевники дали миру свои изобретения, сыгравшие в последующем значительную роль в развитии человечества.
«Вклад Казахстана в формирование евразийской, тюркской истории и, как результат этого, части мировой истории и культуры несомненен. Обусловлено это тем, что территория Казахстана, находящаяся между Европой и Азией, была мостом, соединявшим и взаимно обогащавшим различные цивилизации, культуры и народы», - отметил ученый.
________________________________________________________
академик Дејан Радуловић, извештај комисије о кандидату Александри Јовановић
________________________________________________________
ИНОВАЦИЈЕ МЕЊАЈУ СВЕТ - Прва Олимпијада Интелектуална Својине
Пријем Ивана Баљошевића у СКАИН
________________________________________________________
Пријем Катарине Јонев у СКАИН
Пријем Наде Аничић Црљенице у СКАИН - Заједничка фотографија
_______________________________________________________
ИНОВАТИВНА САНАЦИЈА КЛИЗИШТА - АЛ ЏАЗИРА 2016. год
______________________________________________________
Уприличена свечаност поводом 15 година рада Слобомир П Универзитета
VIII СИНОВИС
Свечани ручак, власник Слобомир П. Универзитета господин Слободан Павловић
и чланови председништва СКАИН на челу са председником Љубинком Илићем
Бијељина, април 2019. - Поводом два јубилеја – 15 година рада Слобомир П Универзитета и 25 година постојања Удружења ”Теслијанум” из Бијељине, на овој високошколској установи уприличена је свечаност којој су присуствовали бројни угледни гости како из нашег града, тако и из Београда, између осталих и представници и чланови Српске Краљевске Академије Наука и удружења ”Милутин Миланковић”.
Пожеливши добродошлици и исказујући част и задовољство оџивом, присутнима су се обратили власник и оснивач Слобомир П Универзитета, господин Слободан Павловић, те ректор Слобомир П Универзитета, проф. др Владица Ристић.
У духу науке, образовања и правих вриједности, овом приликом, одржао се и Осми симпозијум иновационих истраживања Српске Краљевске Академије Иновационих Наука (СКАИН) под називом ”Синовис 2018”, који је најавио предсједник Академије, господин Љубинко Илић. Присутни су имали прилику чути излагања истраживачких радова чланова СКАИН-а, гђе су уважени академици говорили на теме из области иновација и проналазаштва, технике и технологије, медицине, биотехнологије, друштвених наука те културе и умјетности.
Проф. др Владица Ристић у функцији потпредсједника Српске Краљевске Академије Иновационих Наука, уручио је Повељу академику Мерими Његомир.
Присутнима се обратио и предсједник Одбора Удружења ”Теслијанум”, Бијељина, проф. Михајло Трифковић, који је у кратким цртама говорио о лику и ђелу српских великана науке Николи Тесли и Михајлу Пупину, након чега је гостима показао и изложбену поставку о Томасу Едисону и Милутину Миланковићу.Нашим гостима обратио се и предсједник Удружења ”Милутин Миланковић” из Београда, мр Славко Максимовић, о представници овог Удружења одржали су и презентацију о животу и достигнућима српског великана по коме ово Удружење и носи име.Пригодне музичке изведбе извели су професори и студенти Академије умјетности Слобомир П Универзитета, а након свечаности уприличен је и свечани ручак.
извор: www.spu.ba
Пријем ректора Тамбовског државног универзитета Г.Р. Державина,
проф. др Владимира Јурјевича Стромова за редовног члана СКАИН-а.
Aкадемик Љубинко Илић, председник и aкадемик Велибор Стевић, подпредседник СКАИН-а на петој међународној привредној изложби ЕKСПO-РУССИА СЕРБИА 2018
Председник академик Љубинко Илић, академик Мирјана Маринковић, новопримљени академик Снежана Лазаревић,
Академик Миодраг Јевтић
________________________________________________________
ПРВИ ГОДИШЊИ БАЛ ВИТЕЗОВА С К А И Н-а
Слобомир, Бјељина - 08.12.2017. год. - Данашњи први Свечани бал витезова Српске Краљевске Академије иновационих наука СКАИН је у организацији СКАИН-а и суорганизацији Слобомир П. Универзитета са власником Академиком Слободаном Павловићем, Прдеседником СКАИН-а Проф др. Љубинком Илићем и ректором Слобомир П универзитета Академиком Проф др.Владицом Ристићем.
Српска Краљевска Академија Иновационих Наука СКАИН је наследница најстарије краљевске академије која датира из 1886 године.
Пререгистрацијом Српске Краљевске Асоцијације, чији је интегрисани део ЈУПИН, а уз подршку Краљевског Двора, ЈУПИН-а , Академије Духовности-Достојевски из Новог Сада, УУПНС секција Колубара, појединих Академика из Српске инжењерске Академије , САИН-а, Медицинске Академије из Русије и Бугарске, 2015 године настаје Српска Краљевска Академија Иновационих Наука СКАИН.
Резултати истраживања објављују се издавањем радова у СКАИН-овом новооснованом симпозијуму иновационих истраживања - СИНОВИС са пратећим зборником радова. Следећи Синовис је планиран за пролеће 2018.-те године управо овде на Слобомир П Универзитету.
При СКАИН-у је формиран Клуб носиоца Ордена Витеза-Тесле , чији су досадашњи носиоци
Његова Светост Патријарх Иринеј, Њ.К.В.Престолонаследник Принц Алаксандар II Карађорђевић, Њ.К.В.Принцеза Катарина, Њ.К.В. Принцеза Јелисавета Карађорђевић, Председник Републике Српске Господин Милорад Додик, Академик Слободан Павловић, Госођа Мира Павловић, Академик Светомир Стожинић, Академик Олга Зорић, Академик Слободанка Ђолић, Академик Војислав Вукчевић, постхумно Академик Петар Бокун, Академик Миодраг Јевтић, грнерал, Академик Недељко Џелетовић, Академик Младен Стјепановић, Академик Љубивој Стојановић, Академик Љубинко Илић, Академик Слободан Нешковић, Академик Велибор Стевић, Академик Стојан Секулић, Академик Владислав Михајлович Јурјев,Председник Белорусије Александар Григоријевић Лукашенко, Академик Вишеслав Хаџи Тановић, Академик Младен Бодирожа.
Данас се у Клуб носиоца Ордена Витеза-Тесле примају Академик Проф.Др Владица Ристић и Академик Проф Др Винко Перић.
Посебно желимо да укажемо на успешну сарадњу СКАИН са Републиком Српском, и Слобомир П. Универзитетом где њени чланови активно учествују у раду СКАИН-а, на челу са валсником Господином Слободаном Павловићем и његовом супругом Мирославом, као и ректором Проф. Др Владицом Ристићем.
Учвршћивање сарадње са другим Академијама , као што су : САНУ, ЈУПИН, Инжењерском Академијом Србије (ИАС), САИН, као и сарадња са градовима : Београд, Слобомир, Бијељина, Бањалука, Нови Сад, Ниш, Ријека, Солун, Завода за Интелектуалну Својину из Београда, Министарство науке иинтелекте својине из Београда, Теслино Меморијално друштвo из Њујорка, Универзитет у Тамбову у Русији, Обреновац , даје СКАИН-у додатни квалитет. Ово је 78. СКАИН-ова Академија по реду и 177. ЈУПИН-ов Теслианум и Први СКАИН-ов, бал витезова.
Председник СКАИН-а Академик Проф.Др Љубинко Илић, даје изјаву за РТ Слобомир о отварању
бала Витезова
Академик Проф.Др Винко Перић, Пријем Ордена Николе Тесле
Полагање заклетве академици Драго Савић, Владица Ристић, Марија Максин и кан.за.акад. Голубовић Д.
Комлетан видео погледајте: ОВДЕ
Домаћин бала Витезова СКАИН је у сарадњи са Слобомир П Универзитетом и господином Академиком Слободаном и Миром Павловић, са директором Академиком Драгом Савићем, ректором Универзитета Слобомир П Академиком Проф. Др Владицом Ристић као и запосленима на Слобомир П Универзитету, организовао први бал Витезова СКАИН који је одржан 08.12.2017. године на Слобомир П Универзитету, у Слобомиру,Бијељина,Република Српска.
На балу су додељени ордени Витезова Скаин-а и Златне повеље ЈУПИН-а за заслуге у стручним областима рада награђених.
На балу Витезова су присуствовали академици СКАИН-а и многобројни гости, из Републике Српске. Академици и гости су провели вече у срдачном дружењу на коме су разменили искуства и идеје.
Посебно желимо да укажемо и захвалимо на успешној сарадњи са и Слобомир П. Универзитетом где њени чланови активно учествују у раду СКАИН-а, на челу са валсником Господином Слободаном Павловићем и његовом супругом Мирославом.
Оцењено је да је бал Витезова СКАИН успео па се надамо се да ће сваке године бити организован, Бал Витезова СКАИН, као и да ће бал постати традиционални.
________________________________________________________
академик Ристић,
власник Слобомир Универзитета
академик Павловић и председник СКАИН-а академик Илић, у посети Слобомир Универзитету
Академик Слађанa Трпковић приликом пријема у СКАИН са члановима своје породице, председником Академије Љубинком Илићем и академицима
Добитници ЈУПИН-ове дипломе за примену иновативности у праккси,
с лева на десно Ак.Раде Биочанин, Ак.Димитрије Калезић, К. АК Светлана Дробњак, К. Ак. Др Гордана Марковић Петровић са ћеркицом Катарином, Доц. др Радмила Живојиновић,
са члановима председништва СКАИН
_____________________________________________
ПРЕДСЕДНИКУ БЕЛОРУСИЈЕ
УРУЧЕН
ОРДЕН „ВИТЕЗ ТЕСЛА”
Београд, новембар 2015. - Данас је велика свечаност, данас је дан када Српска Краљевска Академија Иновационих Наука одаје признање петоструком председнику Републике Белорусије, Његовој Екселенцији Александару Григорјевичу Лукашенку.
Одликовати човека, значи одати му признање уместо речи хвале. Доделити орден „Витез Тесла“ Српске Краљевске Академије Иновационих Наука предсeднику Републике Белорусије, Његовој Екселенцији Александару Григорјевичу Лукашенку, значи, одајемо признање човеку, хероју белоруског народа, човеку који је у најтежим тренуцима српског народа долетео у Београд, пружио руку пријатељства, донео хуманитарну помоћ, обишао рањенике и одао пошту настрадалима у НАТО агресији.
Одајемо признање миротворцу, одајемо признање човеку под чијим руководством његов народ је доживео процват и просперитет, рекао је председник СКАИН-а, академик, проф. др Љубинко Илић.
_______________________________________________________________________
Делегација СКАИН у Тамбову
Академика Слободан Павловић и Академик Велибор Стевић са домаћинима из Тамбова
(галерија слика ОВДЕ)
Тамбов, август 2015. – Делегација Српске Краљевске Академије Иновационих Наука на челу са генералним секретаром СКАИН академиком Велибором Стевићем и академиком Слободаном Павловићем у Тамбову (Руска Федерација) су разговарали 17.августа 2015.године са првим замеником губернатора Тамбовске области проф.др Сергејем Петровићем Јухачовим, градоначелником Тамбова господином Алексејем Владимировићем Кондратјевим и академиком, проф.др Владисавом Михајловићем Јурјевим, научником РФ и ректором Тамбовског државног универзитета о јачању сарадње на научном, економском и културном плану.
Генералном секретару СКАИН академику Велибору Стевићу уручен је позив од стране ректора Тамбовског државмог универзитета да учествује на научно-практичној Чечеринској конференцији (Б.Н.ЧРЧЕРИН) 01. и 02.октобта 2015.године, а од стране гадоначелника Тамбова позив за међународни сајам (ЈАРМАРКУ) 10 и 11.октобра 2015. године добио је и академик Слободан Павловић
________________________________________
Уручење ордена Витеза Тесле
госпођи Мири Павловић
Председник Српске краљевске академије иновационих наука, Љубинко Илић
додељује Орден Buтеза Тесле, госпођи Мири Павловић
Bjењина, 26.јун.2015.–Један од оснивача Слобомира Мира Павловић одликована је данас за животно дело Орденом витеза Николе Тесле, што је највеће признање Српске краљевске академије иновационих наука.
Признање је уручио председник Академије професор Љубинко Илић на свечаности у „Слобомир П Универзитету“ у Бијељини, чији су власници супружници Слободан и Мира Павловић. Опширније у прилогу, КЛИКНИ ОВДЕ.
преузето са www.rtvslobomir.com
_________________________________________
НА СВЯЗИ С СЕРБИЕЙ
Председник Српске краљевске Aкадемије иновационих наука, Љубинко Илић са члановима председништва и гостима из Русије приликом потписивања споразума о сарадњи
Београд 16.06.2015. - Делегация ТГУ имени Г.Р. Державина находится с рабочим визитом в Республике Сербия. Пребывание тамбовских ученых началось с посещения столицы страны – Белграда и Сербской Королевской академии инновационных наук (СКАИН), куда они прибыли по личному приглашению президента Академии Любинко Илича.
За особый вклад в развитие науки и двусторонних отношений между Сербией и Россией ректору Тамбовского госуниверситета, профессору Владиславу Юрьеву было присвоено звание действительного академика СКАИН. В своем вступительном слове г-н Илич подчеркнул, что Россию и Сербию связывают особые теплые и дружественные отношения.
Для нас большая честь принять в свои ряды ученого с мировым именем, видного политического деятеля, профессора Владислава Юрьева. Мы надеемся, что сотрудничество между нашими странами будет продолжено на новом, более высоком уровне, – отметил Любинко Илич. see more...
_________________________________________
Уручење ордена Витеза Тесле Њ.К.В. Александару Карађорђевићу
Председник СКАИН, иноватора и научника Љубинко Илић додељује Орден Buтеза Тесле,
Њ.К.В Александру Карађорђевићу
Београд, 14.октобар.2013.– Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II одликован је данас у Краљевском двору орденом Витеза - Тесле од стране Српска краљевска академија иновационих наука(СКАИН).
Њ.К.В. Престолонаследник Александар II приредио је данас свечани пријем у Краљевском двору члановима Српске краљевске академије иновационих наука (СКАИН) предвођене председником академије, академиком Љубинком Илићем који је Његово Краљевско Височанство Престолонаследника Александрa одликовао орденом Витеза–Тесле.
Том приликом Њ.К.В. Престолонаследник Александар II је рекао да је Тесла велико и светло име не само српског народа већ и света и да је поносан што је након Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја баш он одликован орденом Витеза – Тесле.
Српска краљевска академија иновационих наука је јединствени демократски покрет стваралаца у области науке и технологије, био – медицинских наука, духовности, уметности и екологије, ванстраначка организација од посебног интереса за привредни развој земље.
Поводом доделе одликовања Витеза Тесле, Њ.К.В. Александар Карађорђевић упутио је писмо захвалности СКАИН-у.
___________________________________________
Београд, 11.07.2013.
Уручење ордена Витеза Тесле Патријарху српском господину Иринеjу
Председник СКАИН иноватора и научника Љубинко Илић додељује Орден патријарху српском Иринеју
Српска Краљевска Академија Иновационих Наука (СКАИН) Србије одржала је данас у Министарству дијаспоре своју 26. свечану академију управо на Дан науке-Теслин дан, а том приликом уручен је Орден Витеза-Тесле патријарху српском Иринеју.
Захваљујући на Ордену, патријарх је рекао да то доживљава као признање нашој цркви, свештенству и монаштву који су имали, а и данас имају велику улогу у српском народу.
Патријарх је рекао да њему остаје да се одужи радом и трудом да црква остане суштинска установа нашег народа, без које би народ био сиромашнији, а питање је да ли би и постојао.
Тесла је, како је нагласио патријарх, велико и светло име српског народа, научник који је својим генијем осветлио и наше српско име, будући да је српског порекла, а посебно што је син свештеника наше цркве.
Поносимо се Теслом, а он је "заслужио да његови земни остаци буду похрањени тамо где су наша два велика великана - духовни и народни, тамо где је Свети Сава и тамо где је Карађорђе", изјавио је патријарх.
"Трећи споменик треба да буде његов, Теслин споменик, да и на тај начин укажемо на највеће личности нашега рода", закључио је Иринеј и позвао СКАИН да подржи ту иницијативу.
Учеснике скупа у оквиру којег је одржана традиционална трибина Теслијанум поздравио је председник СКАИН-а проф. др Љубинко Илић.
Академик Олга Зорић обавестила је присутне о актуелним активностима СКАИН-а, а о Николи Тесли говорио је инжењер Војкан Станковић. У оквиру свечане Скаин конференције промовисан је др Васа Антуновић у звање академика (предлог за избор можете погледати овде)
Поводом Дана науке и рођења Тесле, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Радивоје Митровић положио је цвеће на споменик чувеном научнику испред зграде техничких факултета у београдском Булевару краља Александра, преноси РТС.
